Учитељ

208 ОБУЧАВАЊЕ | СЛЕПИХ И __ ГЛУВО- ВО-НЕМИХ

— после ненсказаних мука продра се глувонеми и на његовом лицу прешао је радостан осмејак!

Не треба заборавити, да глувонеми и ако 18 изговорио лас А, опет. га он није чуо, за. њега постоји само извесна комбинација. органа, за, речи — усана и језика. Ту му се показује чак и напрезање грлених делова, при изговарању, о ком се он уверава мећући своју руку под грло учитеља. За сваког глувонемог изговорени глас А означава собом неко. непознато х, које он прима на веру.

Таквим начином изучавају се и остали гласни и сугласни гласови сложених речи. Ово изучавање појединих гласова чини темељ глувонемом да научи говорити, и за то се са изговарањем гласова ради дугом изучавају се темељно. Изучивши 8—4 гласа, учитељ се увери памте ли их они или не, и због тога пита их за поједине гласове одвојено.

(-0-0, изговори учитељ. Глувонеми виде да је учитељ саставио. своје усне у облику елова о, намештају тако своје усне да начине ту рупу на устима; полако сами почињу изговарати, п добије се прилично, тачан глас 0.

У-у-у подвикује учитељ. Глувонеми, гледајући на његове усне, угађају како он производи тај глас. Они су одмах видели у чему је ствар. Усне сложене у трубицу и по више истурене напред. Удесивши изговорају У... у.. у. Тако, тако, младићи — хвали их учитељ

После изучавања гласова, глувонеми састављају слогове, а на послетку и речи.

Човечја реч је за глувонемог нова тековина у његовом духовном свету Чим се нека реч изговори, тога часа учитељ му показује тај предмет. Али ошет речи глувонеми не прима као извесну комбинацију гласова, него као комбинацију грчења мишића на органима за изговарање речи. Памтећи речи, он памти извесна грчења, извесне покрете уснених мишића, Колико полако иде обучавање глувонемих изговарању речи види се по томе, 9 1 разреду цеље тодине онџ ивучавају само гласове.

У Џ раг. они прелазе разовору. Глувонеми разговарају с учитељем појединце, одвојено са сваким, другови за то време „слушају“, т.ј. пазе, гледају, на уснице оних што се разговарају, старајући сефда, по покрету усана разуму, смисао њиховог разговора.

Разговор е глуво-немим води се овако: учитељ изазове ма кога од њих на средину школе. Обојица, учитељ и ученик, стоје окренувши се ка осталим глувонемим, који пажљиво прате покрете усана час учитеља. час ученика.

— Лампа виси одвајајући сваки слог, — изговори учитељ.

— Лам-па ви-си — понавља глувонем.

— Иванов! Понови ти то.

— Лам-па ви-си,

Врло добро, — одобрава учитељ.

— Дрво расте, а камен 2