Учитељ

ОБУЧАВАЊЕ СЛЕПИХ НП ГЛУВО-НЕМИХ 209

— Не! — одговара глувонеми. — Ти, Петре, шта кажеш 2 — Не! –- понавља Петар.

Тако мало по мало глувонеми се науче говорити с усана.

Кад се они налазе у друштву других људи, онда они ризумеју разговор по покрету усана онога који говори. Интонација њихових речи: хладна је и без ефекта.

Глувонеми без велике тешкоће науче се писати и читати. Ко рђаво говори, он носе са собом бележник (књижицу) и оловку, па се тако објашњавају писмено.

У заводу глувонемих кад деца стоје у цркви за време богослужења, један од њих изађе напред, на сред цркве, па кад треба певати: „Отче наш“, певачи ућуте, а он место певања гестикулацијом чита ту молитву, На тај начин, ми видимо да се стари п нови метод учења глувонемих — мимика и устна реч, — практикују заједно. Мимика и зести то је природни језик сваког злувонемог до школског доба, а џ школи за обучавају устној речи. — 'Треба упамтити, да у садашње време не само сва Европа него и Америка почиње прилазити систему устне речи у обучавању глувонемих, У корист његову изразила су се п два међународна конгреса специјалиста — у Паризу 1878 год. и у Милану 1881 године.

Обучавање глувонемих устној речи има то преимућство што их не раздваја од осталих људи, јер символички гести глувонемих сваком. су познати. Разуме се, да је у помрчини савршено немогуће разгова-

рати с глувонемим, јер он онда не може пазити на покрет усана онога, који говори.

Васпитачи глувонемих уверавају да услед тога недостатка, рада плућа у говору, т.ј. што глувонеми не говоре, развија се најчезића. 60лест глувонемих — јектика, и да обучавање говору речима против стаје њеном развићу. -

ПРЕВЕОС Руског,

Ђ. С. Којић.

УЧИТЕЉ.

ОСПОВНЕ ШКОЛЕ У ШВЕДСКОЈ.

==

Садањи систем основне наставе у Државама СОкандинавеким (у Данској, Шведској и Норвешкој), уређен је на основама засебним — њидвим — од год 1814. Мале измене учињене су у год. 1852, 1856 и 1818. Основ новом уређењу дат је прво у Данској, а после по тој системи

уређене су основне школе у Шведској и Норвешкој. Основне школе у

У ЧИТЕЉ 14