Учитељ

182 МАХНЕ у ВАСПИТАЊУ

васпштаника услед преоштерећивања умног развитка; и најзад неке моралне масне. —

х

Дете кад се роди, тако је слабо и вејачко, да, није кадро само себи никакву помоћ да пружи. Тим самим оно је упућено. на туђу помоћ. Да му није те туђе помоћи, која му се истина, пружа од стране оних, који су му живот дали — родитеља оно не би могло живети. Са сваким даном његовог даљег развитка оно се мало по мало ослобађа те помоћи туђе и ослања на своју саморадњу.

Како је тело човеково најглавнији Фактор живота, то је природно, да та туђа помоћ, која се у васпитавању пружа, треба да се обрати најозбиљније око потпомагања развитка и напретка истог.

Да нема тела не би се никакав духовни ни морални разви-

так и живот могао и замислити. Унутрашњи цео живот у такој је зависности од спољних делова да се све што се збива, 5 њему, и у њега уноси, не би могло ни обављати без посрества. телесних органа. По себи се разуме, да ако није ма један од тих делова у правилном стању, не може ни унутрашњи, телеспи, ни свесни духовни живот бити здрав и правилан. Тога ради је још у стара, времена важило «у здравом телу може бити само здрава душа». Стари Грци су гимнастику ценили више од свега а у правилности и здравом телесном саставу тражили су и духовно здравље и савршенство. «Римнастичким васпитањем» ишли су они на то да се сугласно и правилно развије тело, како ће постати чисто и јасно огледало дуга.

Ну данас изгледа, да се тело човечије, тај носилац и извор. душе и свега осталог, врло слабо цени и потпомаже! Његов природни развитак сматра се као. мимогредна ствар, а овамо. се хоће, да се детету дадну пре времена сваковрсна знања. Али, ко год се зрело размисли, увидеће, да су здравље, снага, и телесна окретност најглавнији чиниоци пријатног и срећног живота! Вредност и значај здравља, телесног, и снаге, народ је наш врло дивно карактерисао у својим изрекама: «све, све, али здравље“, «здравље је највеће благо“, или „без здравља нема богаства“