Учитељ

МАХНЕ У ВАДПИТАЊУ 181

да свему набујалом животу и растињу дадне са свим други облик, која може да га строши па чак и уништи, да се више никад не поврати !

Тако је исто и са школом. И она може да буде као год оно благо пролетње сунце, пуно пријатности, снаге, живота и веселости, али може да се преобрати у часу у сурови пламен, који набујале изданке живота руши и утире, који пријатну веселост преобраћа у најтежу клонулост и суморност, који природну снагу пржи и уништава !

Школа, иако је у данашње време неизбежна потреба друштвена, први је преставник оне хомогене друштвене средине, која свесно и несвесно утиче на васпитаника, и од које у многоме зависи, да ли ће онај који се васпитава одговорити замишљеном идеалу или не 2

Највише погодаба остварењу васпитног идеала могло би се подесити кад би био само један васпитач и један васпитаник, Свесан васпитач имао би са мање васпитних фактора посла и тачније би се могли они регулисати. За то је још Русб уклањао свога питомца у пустињу.

Али у дан. времену и при оваким социјалним приликама потреба, и значај школа у толико је баш неопходнији, што сваком човеку није ни могуће поред својих обичних послова да врши у свему васпитачку дужност, за коју се одређују поједини људи, који се за исту нарочито спремају а и искључиво баве.

Према томе, ако је задатак васпитању, да с планом потпомаже развијање и усавршавање природних моћи и склоности, то је, разуме се, школи као месту где се извршују, нарочито, задаци васпитни, једна од најглавнијих дужности, да прибере све услове, од којих зависи трајашнија помоћ при индивидуалном развијању свију васпитаника. На тај начин све што припада школи мора носити на себе карактер васпштни — дакле, . све што може пмати само корисног утицаја на, све васпитанике и њихов напредак. —

Ми ћемо у току ове расправе изложити најпре магне које у дан. школама долазе услед занемаривања телесног развитка, за, тим ћемо прећи на матне које се развијају и шире на штету