Учитељ

346 МАХНЕ У ВАСНИТАЉЊУ

и искрени да смо. да у велике количине данашњих људи цело њихово знање није ништа друго, до један регистар шупљих Фраза и речи. Узрок је томе, што немају стварних појмова. Ту болест подржава и дан. основ. настава, својом тако званом «очиглед ом наставом“, која се је толико изопачила, да јој ништа друго није остало до имена њеног. Још су Бекон, Лок, Русо и др. протествовали у своје времв за што да се у настави изучавају више речи него ствари. «Очигледном наставом" данас се је толико дотерало да се изучавају особине предмета, 06лици, величине и т. д. а то су таке апстракције да 0 њима није у стању дати џевапа ни мало развијенија памот, а то ли памет деце која тек полазе у школу. Дапас се је очигледном наставом дотле дотерало, да се је она претворила готово у једну игру од речи и реченица, које су деца осуђена да примају, а које. дотле трају само док су деца у школи, а чим изађу така су и оне са школском прашином са њима пзлетеле!

И доиста, свима се оним веџбањима по упуствима очигледне паставе дотерало данас дотле, да деца понављају само опо што, одприлике, учитељ хоће. Од Фразастог реализма прешло се у груби механизам. Ако се води разговор о животињи каквој, дете почињо обично, без икаквог разумевања, бројати све главне делове, почев од главе до репа, па онда све споредне једно задругим, као што је и учитељ говорио. Ако се дете варакне те не узме псти ред при описивању, учитељ се баш тиме убеђује, да је оно са овим самостално ту ствар схватило и ужива. А што је то можда каква случајност или заборавност, рецимо те дете није могло баш оним редом да понови оно што је учитељ хтео — то нико и не помишља Ту апстрахујемо оне наставнике, каквих има доста, који траже да им деца понављају оним истим редом баш којим су иони неку ствар описивали После тога долазе посматрање и особине, које у крајњој анализи воде философисању, па онда практична употреба, куд долази корист пи штета, које деца пе могу никако. док су мања, појмити, па онда плођење, па чак према дан програмима наше основ. школе објашњавање н. пр. код ораха из „познавање природе,» где су разлучени сполови, које је тешко појмити и ученицима гимназија.