Учитељ

МАХНЕ У ВАСПИТАЊУ 841

Дакле, из овога излази да је цео овај опис којим се данас у очигледној настави парадира, чисто речни, као нпр. учење у какве молитве. Ко сумња у ово нека покаже неку ствар каквоме детету, нек му покаже делове њене, везу њихову итд. па после нека затражи то од детета нека му понови. Тада ће се видети да ће дете описивати оним редом и речима, којима, је и он говорио, ако му то забраните оно ће се збунити па, неће моћи описивати, а кад је тако са описом, како ли јез са, разумевањем унутарње сагласности и солидарности делова у целини“) ;

Из «рачунске наставе» одступило се је од природног реда и рачунања, тако да су се начинили у главама дечијим читави хаоси и конгломерати од , умалимака “ „десетица.“ „травилља тројног“, „да фомножим“. да поделим • пи т. д. У место правих конкретних појмова о бројевима и количинама, и рационалних објашњења о појединим рачунским операцијама, данас се пе Дотерало до голог Формализма и празног“ парадирања, ! Ја сам лично, имао толико примера, да видим, како су ђаци ТУ разреда, на испиту разрешавали најтеже конбиноване задатке, а после годину дана кад сам их питао да ми разреше један нај. простији рачунић у коме се на пр. тражи да се дозна само. колико ће се платити за, извесан број ока или кила брашна по толико и толико пара— тако се збуне, да се човек мора пренеразити од чуда њиховим запиткивањима: «оћу ли да поделим> или «помножим> «не знам колико десетица“. сто су јединице» ит. Д. И доиста колико год има учитеља «малога рачунџију» од пок. Јок. Марковића извесно знам да је ико пропуштио задавати својим ученицима, и онај задатак: «% човека, Милан и Павле, имали су новаца, али је Милан имао 3 пут више него Павле. Кад је. сваки од њих добио по 18 дуката, онда је Милан имао само 2 пут толико колико Павле. Колико је који у почетку имао 1» Деца. наравно, да тај задатак у почетку, не би знала. Учитељ им је показао начин како се ради и она су то после свикла и на памет. И тиме се на пспиту парадира.

Сви удивљепи и публика и ревизор. Учитељу расте коса од неке милине — а дечко се смеши. А каква вајда од тога )%

%) Види: Русо, Певталац и Каменскл. ##) Отуда су са свим природно изашле у народу приповетке, од којих сваки, хвала

Богу, вна по неку: како је н, нр. отац питао вина, кад се је овај вратио из школе, за 23%