Учитељ

40

Учење на изуст и декламовање песме „Моје село“. — Прочитај ти лагано, целу песму !... Де, ти прочитај брзо !... Ти прочитај, јасно, вичући !...

Прва клупа нека прочита први одељак песме! Друга други, и тако редом до девете клупе, која ће прочитати девети одољак....

Шта има на крају сваког одељка 2 („Мило моје село, буди ми весело“ !). — Шта ово значи 2 (Да нам село буде весело, здраво и срећно 2 Унпамтпте: ово, што се сваком одељку или строфи додаје, зове се: припев! —

_ Пазите децо! Кад смо се овако лепо разговарали о селу, сад и да научимо ову песму на памет, па да је декламујемо! — Гледајте како ћу је ја декламовати !

[Учитељ стане на сред школе и лепо, јасно, с мимиком и покретима, издекламује целу цесму.ј — |

Пазите сад, па да и ви овако научите декламовати ! Ево ја ћу издекламовати први део !

[Да се не би ђаци сагињали гледећи у књигу кад декламују, и да би песму што пре на памет изучили, треба строфу, по строфу писати на табли. |

„За гором је село; Ту се српски дише, Српеки збори, пише ; То ми омилело. Мило моје село, Буди ми весело ! - «

[Учитељ декламује право и слободно стојећи. Почиње тихим гласом и десном руком показује, кад рекне „за гором“. На речима: „есло“ и обе речи „српски“ пада јак глас. Стих „то ми омилело“ изговара се тиште с руком на срцу. што представља љубав к селу. Припев се изговара с умиљатим гласом и руком управљеном к страни, на којој се замишља село.

Учитељ позове неколико ђака, да сваки за себе испред ученика одокламују прву строфу. да тим то учинити могу и по двојица, тројица.

Кад се утуби тај одељак онда га лепо декламују сви ученици у један глас. да тим се тако исто прелази друга, трећа, четврта, пета и шеста строфа.

[У другој строфи пада јак глас на речи: „ред“, „пуни“, „чистоћа“; у трећој се стих: „чељад су побожна“ изговара е погледом и покретом руке к небу; у четвртој пада силина говора на речи: „тежамо поље“, „мобу“, „добре воље“; у петој на „смерне“, „вбрне“; у шестој на изразе: „нема сиромаха“ пи „слога нам је јака“.

Седма се строфа декламује весело. Израз: „кад д-гнемо чаше“ из. говара се дигнутом деснином и савијеним прстима, као кад се чаша дигне.

Последња строфа: „Добри Бог ће дати“. п т. д. декламује се полако, са изразом молбе п погледом управљеним к небу. Ради већег ефекта може се први део декламовати и са склопљеним рукама, а може се цела строфа и клечећи декламовати, да би се тиме представила молитва и нада у Бога. Само кад дође завршни припев: „Српство моје цело !“ ученик (устане ако клечи) јаким гласом и раширеним рукама, о лицем

пуним осмеха и наде, узвикне и заврши декламацију. |

»

На крају се позивају бољи ученици, да лепо и примерно издекламују целу пвему. По том се зада, да се песма и код куће више пута понови,

(С. С. Станишић,

увен