Учитељ

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 525

вати. Тако је и са свима осталим особинама, па и целим развитком свију оних животиња, које треба да се упознају у овоме разреду. Сем тога. колико је важно да ученици нешто више науче о биљкама, о животињама, 0 њиховим особинама, развитку п животу, толико је исто важно и друго нешто, а то је да се пробуди пажња ш развије интерес за тако знање, и даље да се веџбају у посматрању. А ништа се од тога нити развија нити се развије, ако ученици не буду посматрали саме истинске животиње по неком реду, с планом ипод упуством учитељевим. Што год човек више предмета и темељније посматра, то постаје све способнији, да брже и потпуније уочи сваки нови непознати предмет и да му све особине упозна. Веџбањем у посматрању човеку постају сва чула живља ч оштрија: он све брже и боље види, брже и боље чује. брже и боље опази мирис, укус итд. Веџбањем у посматрању, ученици се оспособљавају, да брже јасније и потпуније преставе добијају о чулним предметима. А та способност има огромне важности не само за науку, него и за свакодневни живот и најпростијега човека. А ученици се ни мало не веџбају у посматрању, кад им се само прича о животињама, које су они летимице површно и узгредно упознали, запазивши две три особине њихове.

И овде, дакле, мора бити најпре посматрање.

Посматрање се почиње, као и код биљака, од онога, што ученици знају: од користи, неке чулне особине телестне итд. Али даље се иде по неком утврђеном реду: најпре оно, што је лакше уочљиво и приметно, најлре крупније па ситније одлике, најпре оно, што је пред ученицима, па о ономе, што не могу у томе тренутку посматрати Најпре ће се посматрати цела, животиња: име, величина, (сравњујући је у томе с познатом другом животињом), покривало, боја, па онда ће казати поједини делови тела, и одмах ће се они посебице посматрати. На пр. глава: облик, величина, (све сравњавањем с познатим предметима и животињама), покривало, боја, делови на глави, где је, каки је и Е који. Чим се то сврши, појединце посмотри и каже, одмах треба ученици да се веџбају, да цео тај опис кажу у вези, без појединих питања. Ово ваља понављати цео опис једног таког дела у целин:. При описивању сваког појединог дела тела казиваће се и његове радње. Тиме ћецео опис бити занимљивији, а нарочито кад се то (облик, величина и друге особине ногу, врата, зуба итд.) излаже у узрочној свези. А тако треба увек да се ради. И при том ће учитељ само скретати и руководити пажњу, а ученици ће сами увек најпре посматрати једну особину, па је онда казати онако, како је чу-

УЧИТЕЉ . 92)