Учитељ

МЕТОДИЧКЕ_ ПРИМЕДБЕ. 585

али никако да нешто више разумеју и знају о њој. Јест,

истина, да неће бити сеоскога. детета, које није видело ону ју-

тарњу маглицу после росне ноћи, које није никад видело, како

нека маглица излази из лонца, у коме се кува јело, или из. котла, у коме се греје вода, Али ипак, ретко ће које умети

казати како постаје и од чега је то, где то још бива и т. Ад.

Зато, да би ученици потпуно упознали водену пару и разумели. како, кад, од чега она постаје и т. А. треба нарочитога џ сми-

шљенога посматрања % објашњавања па димту То ће се најпре извршити у школи. А врло га је лако извести. Учитељ ће најпре. показати празан суд — једну «џезвицу" или плитку тавицу

(ако има шпиритусна лампа), па ће га пред ученицима напунити. водом ·Неколицини ће дати да примете, да је вода хладна.

Скренуће им, затим, пажњу, да посмотре: да ли се што види

изнад воде. Сад ће пред њима загрејати ту воду тако, да јако

испарава, те да се водена пара види као нека маглипа. Цеотај рад ученици ће потпуно описати. А. чим почне вода јаче“ испаравати, скренуће пажњу ученицима на то: шта сад видите :

Огкуда излази та маглица ' Од чега је постала! Је ли је мало. пре било; Зашто је сад постала: Шта, бива с њом: Куда иде:

а тд. Па пошто све то добро запазе, онда ће неколико уче“ ника казати све у целини: кад, како, од чега постаје та ма-

глица. Ако не знају, сад им се може казати, да се то зове водена пара, и од сад ће употребљавати тај изрази учитељ и. ђаци. Окренуће им пажњу, да запазе: кака, је водена пара кад. је згомилана, као што је одмах над судом, у коме се греје

вода, шта бива с њом и куда се растура, кака, изгледа кад се растури по ваздуху, види ли се тада ит. А.

Тек пошто су тако ученици посматрали и казали, описали, да се вода претвара у водену пару (испарава), кад се загреје; да то бива јаче, кад је вода топлија, а слабије, кад је хладнија; да се то види, кад вода многе испарава, кад је јаче загрејава, а не види, кад помало испарава ; да се та водена пара. растура по ваздуху; да се може видети само онда, КЗА је много згомилана на једно место, и како се онда зове — тек. тада ће учитељ питањима навести ученике, да кажу: 0 испаг равању воде у рекама, потоцима, барама, сушењу земље после кише, сушењу рубља и покислих хаљина и 1. А. Казаће тада и куд се дева и шта бива с том паром Поменуће кад се то испаравање види, а кад се не види. А да би ово још боље ученици разумели, метуће у један плитак суд на пр. у тањир, воде, па ће га оставити у орман или на друго место у школи где могу ученици видети. па после да виде како ће те воде нестати, како ће она испарити, а неће се ништа видети, Под-