Учитељ

ПАМЋЕЊЕ ИФАНТАЗИЈА

психолошка-педатошка расправа ПОДРУ БМИЛУ ХАНАКУ

НАПИСАО Јов. Јанко Кнежевић

Ра

(СВРШЕТАК)

Гледе правца, којим се Фантазија као радња збива, Фантазија се дели: „у пројекту:

1. Апстратујућа фантазија, која неке преставе избаци, ако ове не

стоје у вези са нашом заинтересованошћу, а одмах друге набави као надокнаду. Овакова фантазија помаже разуму при стварању апстракција, јер она ствара из много слика опште слике, које служе као основ појмовима. Нпр. сећање на доживљаје наше. Фантазија многе моменте искључи, који не стоје са нашим заинтересовањем, па онда ствара и допуњава таковим преставама, које су по времену или по простору једна с' другом скопчане. Слике и приповетке о дивовима и патуљцима, виле, вештице и т. д, су слике Фантазије ове врсте.

2) Детерминирајућа фантазија, која прерађује опште и одређене

конкретне преставе додавањем или проширивањем градива стеченог искуства. Овакова Фантазија се нарочите пстиче код приповедања, код сликања код којих се додају многе појединости главном, да, је целина живља и јачег утиска. Помоћу ове фантазије ствара се-роман, драма, фабула (басна), многе: сликарске и пластичке ствари.

Ова врста Фантазије игра особиту ролу у математици и метафизици, Тако можемо да дођемо до величине и броја, где разум не може да нађе одређеног појма. Нпр. бескраја ( со) велико или мало,

3.) Комбинујућа фантазија, која је сложена радња обеју споменутих. Фантавија, а необично утиче својим продуктима, И коме нису познате рхзне скаске, које су пуне различитих слика као нпр: вила, животиња што го– воре, златних брда, млечних долина и т, Д., каквих је слика пуна митологија. =

% Као особити продукт фантазије ове врсте је хришћанска црква, која. је пупа символа, који су прави резултат фантазије.

каља на а а

а ава ак акевањ