Учитељ

564. ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА === 804 ~ НАМВЕЊЕ И ФАН

Све, што споменусмо о важности Фантазије, стоји, но у том случају, ако се фантазија с једне стране у границама развија; а с друге, ако се Спречи свака једностраност, што изазива фантазија у оном смислу, као нтазија прима и пропраћа т, Ј. као врсту неког лудила или што се вели и Фантазирања и „сањалаштва“ џи т д. Отуда је оно н.пр. слепо веровање, а без уверења, које влада код људи са Фантазијом једпострано образованом, као што бива код деце без надзора педагошког и простог света, код којих су осећаји скопчани са Фантазијом те обузима страст у једном правцу, а са опасним циљем. -

Према том како је Фантазија здиста важна за интелектуални, есте-

тични, морални и религиозни живот људски, то је педагошка, дужност т.ј, дужност свих оних, који се баве образовањем, да пегују и развијају Фан: тазију како треба, Ово „како треба“ врло је опширан појам, те ћемо да све рсчемо овако: да се фантазија негује и развија у два правца, или да речемо на два начина, и то:

а) позитивни начин т. ј. треба побуђивати Ф

антазију, и 6) незативни начин т. ј,

треба ограничавата фантазију. У првом добу, кад се Фантазија почиње да буди, што бива брзо, није

тужно још је узбуђивати или да, речемо изазивати. Џример нам је дете, које цео свој живот пре

памћењем или још ман, преставе су промен

ма животу других схваћа више Фантазијом, но са

вд умствовањем. Круг његовог искуства је мали, а

љиве Дете посматра природу, иопо то прима као ново

чудо, што је знак да оно то Фантазијом прати. Бујност фантазије код деце 'особито се огледа у игри. Ол безброј примера, да наведемо ово: Дамо л' детету нпр какову кутију са пграчкама. Оно ће отворити, да види играчке. “да тим ће опет да затвори, па ће дуже времена да држи затворену. У том времену оно нешто помоћу Фантазије ствара ! Резултат је тај, да ће отворити кутију и добро ће да погледа у ствари. јесу све ту%! И шта

_је ово, пего доказ да је природно са свим, да оно мисли, е његове ствари могу нестати!

Што више отима маха искуство код детета, тим више треба неговати фантазију т, ] мора се Фаптазија побуђивати и добро управљати, "Срество "37 овај посао код деде свакако је у првом реду итра, над којом се мора контролисати ; јер игра — као што вели Монтањ — није обичан рад, који "имаде сасвим други циљ. Код игре је увек један циљ и ако не озбиљан, што би старији рекли, а тај циљ је играње, које ће постецено ићи озбиљ-

"нијем циљу ако се буду мењала срества, односно игре саме.

Бенеке“) је поделио игре у групе, од којих свака група за себе ЈОЈ а „рактеристична као срество за образовање и буђење Фантазије.

1 фрупа, у коју спадају такове игре, које попуњују знања о стварима. „Дете непрестано тражи, да види и да зна још што дотле није знало. Према

"ОВОМ, дакле, ове ствари постизавају циљ знања о неким стварима. Да ви · С РОН АЕ У

“) Опширно о Бенексу читај бр. 7 пи 9 „Кода<« 0:71. од писла овлх редава.

пе