Учитељ

~

ПАМЂЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА 565

димо како то чине деца! Јестел посматрали, како се дете игра са покретним стваримар Непрестано оно тражи узрок (који је нама старијима познат као механизам) том кретању. Тако исто тражи узрок, из кога неке „ствари свирају, цврче. Тражећи узроке на једном ће да поквари све те играчке, да их излупа и изломи. Ово се уу обичном“ тумачи: да нису те игре за то дете! и још што таковог додају. А шта веле посматрачи и испитивачи дечији 2 70 је све ожудња за сазнавањем споменутиг узрока Овакову радњу, кад старији згодно прате више је у 1009, од сваке поуке и моралпсања у лоцнијем дечјем животу !

11 група, у коју спадају покретне изре, којима се јача тело дечје. "„Овакове игре су такове природе, да морају старији добро мотрити, како да се не повреди ни један део детињег тела не што би дете било „несмотрено“, већ што му је тело слабо и невешто.

111 група, у коју спадају уображалљачке игре (Рћалтаглегрјеје). Девојчица се игра са лутком. Ко је посматрао. како се ова игра, како она то ревно ради, како озбиљно ради око своје „бебе“, тај ће знати: да је то дете у најживљој Фантазија, јер оно преставља себе као „матер“ својој беби! Дечко, играјућ се, на пр. од једног прута направи коња, ол другог пушку и т. д, то је он у уображењу да је ма,стор (творац)! За то и јако замера васпитачима, ако децу силе на игру, а особито на једну! Што се тиче избора самих играчака најбоље су просте, јер ту деца својом Фантазијом могу да додају по нешто, док бу им вештачке и сложене играчке досадне. Између осталог материјала за играње спомињу многи педагози (нар. Кан Пол у „Левани“) песак, с' којим се деца особито живо играју. „Доказ је овом што се деца на селу, где нема песка, најрадије играју у прашини па још врућој, што је опасно, док је врућ песак лековит за шкроФулозну и рахитичну децу,

Овде је важно споменути, да се васпитачи у играње уплетати могу, али највише кад је у питању мера играња т ј. колико дуго да се играју деца, јер је обично код деце неодређева, па још ако је играчка деци мила! При оваковом умеравању, односно прекидања, играња. изазива, се негодовање у „јунака,“ које опет згодна срества прекину !

У пграње се рачуна и очигледност са сликама. Као што је познато Коменски је први стварно радио на очигледности, те је као најзанимљи вије предмете очигледности препоручио животињско царство. Јест , рећи ће неко, али је та очигледност више срество за учење, него за обичну игру! „Да не буле тако, то се деци предочавају нијобичније слике и то посепце сваки предмет, Тако то треба да буде све дотле, док дете не зажели промене, док не устражи слике сложене н,лпр. коња, гле вуче, а не само слику коња и т, д. Кад дође овај стадиум, онда је дете већ за учење, и за то му морамо сад не само имена појединих слика давати, већ му морамо помоћи да оно схвати све, што се односи на радњу појединих предмета на сликама или баш у природи.