Учитељ

566 ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА

Веома је вредно да се запитамо: како стојимо ми са тим педагошким среством 7 Где су наше сликер Боже мој, још на такве слике трошити, то би било лудо!

У свези са показивањем слика стоји још једно срество, које је врло згодно за буђење Фантазије, а то је приповедање. И ко не зна шта је дете, тај неће веровати нашој тврдњи: да је приповедање најмилија забава дециг. И зар нер Кажемо л' само детету, да ћемо приповедати, оно је већ готово да. слуша, већ се намешта и очи своје управља на приповедача. Док приповедач приповеда, дете својом Фантазијом ствара слику из тог материјала, што му приповедач даје И какова је та прва слика 2 Обично је другог облика, јер дете ствара према себи и свом искуству. Ако се приповетка допадне детету, то ће је оно радо још једном и више пута чути, а све је тим његова, слика ближа оној, која је начињена из материјала приповедачевог т. ] оно ће онда све боље, и на послетку са свим верно, да прими причу, коју ће после врло радо и другом да прича пријемљиво деци, . верно тексту, а и у више пута, јер се тиме, као што видимо, буди Фантазија, која је постепено кадра, да репродукује причу сасвим као и памћење.

По оној пословици: „Дотле је неком добро. док се чува од зла рекли би, да је и овај начин буђења Фантазије заиста добар али се ваља. чувати многих настраности, које више могу да шкоде, но што добре стране могу да помогну образовање. Тако би ваљало избегавати „чаробности и чудноватости“. које је још педагог Русо осудио, кад је рекао: „да ми тим причама пуним чуда само завађамо и да од деце стварамо лаже и Фантасте.“

На речено треба особито пазити код мале деце, која не могу да разликују оно, што фактички постоји од оног, што је само измишљено.

Као што напред споменусмо, Фантазија слаби, што дете зрелије бива, те и поједине игре дечје имају вредност у извесном добу. Тако исто уображалачке (Рћашфазезрјеје) игре губе вредност своју код дечака и девојака, који се врло радо баве са играма, у којима се креће и јача тело.. Што је дете одраслије. оно све чини у својој игри, што заиста постоји нпр. грађење кућица од цигаља, камења и дрва. Што се тиче игара за“ покретање, ту су гимнастичке игре, а за овима као забава долазе друштвене игре, које одраслији дечаци играју са девојчицама Код одрасле деце и слике нису више срества само за буђење фантазије, већ су више срества за праву очигледност, срества за прибављањем знања.

Кад су деца одраслија, кад настава узме главну тежу у образовању, приче су. онда такође од велике важности, јер су срестко за набављањепретходног знања. Тако се нпр. из џовеснице бирају прво одабране причеи анегдоте, којима се деци заиста пружа многа карактеристика из повеснице као јунаштво појединаца, па и народа, а то су као неке основне: црте за потоњу слику повесничког знања, а у једно и општег образовања. Веома много доприносе знању и образовању састави за млађи свет, који

.