Учитељ

ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА 567

са својим разноврсним садржајем, а лепом Формом утичу на душу млађану тако, да се млади читаоци могу са највећом лакоћом да пуне стварима, које ће им потпомоћи душевно развијање, О овоме, разуме се, може да буде говора, ако се пази да су ти састави, што их зовемо „дечјом лекти ром“ са свим прикладни за њихову задаћу.

Кад је реч о дечјој лектири ваља да споменемо и то, како ми стојимо са том лектиром, Кад узмемо ствар ма са мало искрености, морамо признати, па и рећи: да је дечја лектира у нас врло слаба „поред „све даровитости, жива и стваралачка духа српског“ како нас је Шафарик окаректерисао. Пре но што пређемо на узроке, из којих потиче јадно стање дечје лектире, морамо, а и смемо истаћи бар неколицину заслужних на овом пољу, и то: Чика Јову Змаја са „Невеном“, Чика Стеву са својим дечјим библиотекама под разним, насловима, Јов. Бантевији са. „Голубом“ Никетића са „Ђачетом“, и у новије доба И. Мартиновића са „Споменком“.

А сад, да видимо где лежи зец, где је узрок слабој дечјој лектири ! Свакако се нећемо огрешити, јамачно ћемо погодити, кад речемо: да зец лежи у грму збиље. И најстарије и најмлађе ти је данас заинтересовано збиљом времена: незгодним положајем нашег варода и с поља и унутра. Сваки образован народ тежи, да својим унутарњим напретком. а путем образовања, изравна и свој положај према спољашности, док је код нас противно. Ми се слабо старамо, да се образујемо и то природним и по степеним путем, већ или образовање сасвим напуштамо, или идемо њиме у крајпост. И зар нер Јавно признавање наше о слабом стању на пољу образовања постало је већ обично. Слабо заузимање, да се то стање поправи остаје непрестано И шта се ради, чиме се бавимо мир У главном унутарњим раздором и то било у коме год питању, та онда и школско и црквено и у опште друштвено питање постане предметом свађе и размирице између појединих личности и друштава. Јест, то стоји ! Шта више таково јадно стање дотерало је дотле: да су и невина чеда заинтересована, у том чину. За нашу децу се слободно може рећи: „да су од 14 година зрела, што није дазеко од лудости“. (Буна од Ал. Дима). Ако овако и. даље пође, онда нам не поможеа све „рациснална педагогија“.

Одмах за дечијом лектиром долази лектира за одраслије, за момке. пи девојке. У овој лектири су важни романи и драме. И орде је нужна особита пажња на избор градива писања овакових ствари, те по том и на. читање, јер овима стварима се најлакше и најживље буде разна чуства,, овим се најзгодније стварају идеали морала и карактера.

При крају ове расправе ваља да се задржимо мало још код наставе“ и њеног утицаја на фантазију.

Напред смо споменули, да су повесница и географија од великог утицаја на Фантазију, те за то ваља особито код њих и пазити, јер су ту многи објекти, које не можемо чулно схваћати. Од учитеља се иште та»