Учитељ

ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧИЈИХ ИГАРА 541

Као што се види, занимања се могу поделити на неколико група у вези са тим, какав облик радње она буде код детета. Има занимања, која, се нарочито тичу ума, такав је велики број игара са луткама, са судовима, са домаћом животињом. Одевање лутака, спремање њиховог стана, одела и преобуке, прање и глачање одела за њих, возање лутака у колицима, занимање са кучићима и мачкама (играчке) и т. д, пријатна су нарочито својим утицајем на ум и памћење, и нису, у главном ништа друго, до понављање обичних Факата из живота, Има занимања, која, утичући јаче на органе спољних осећаја, у исто време лако и пријатно драже ум, дајући му у најлакшем облику нова знања Такове су панораме, музеји, све могуће колекције, уметниче галерије, слике које се показују помоћу чаробне лампе књиге са сликама и т.д. Има занимања која буде лаку умну радњу, на пр. мица, шараде, ребуси, загонетки т А.

Никад се не уништава у човеку пасивна, страна ; код одраслих и образованих људи забаве добивају естетични и умни карактер, и састоји „се, на пр, у читању романа, посећавању позоришта, разних изложаба, у далеким и ближим путовањима. У такве забаве улази у извесном степену, п елеменат саморадње, ну пасивност превлађује јер се и радња у тим олучајевима ограничава само тиме, што човек погледа, послуша, прочита, дозна што ново и — на томе се свршава. Даље човек не иде, у њему се не врши каква друга, озбиљнија радња.

Друга, битна страва човечје природе јесте активност, саморадња. организма. Она се појављује врло рано у човечјем животу. По мишљењу неких психолога, и они су први покрети детињи самовољни и потичу из нагомилавања сила у центрима покрета, а поничу без претходног спољњег надражаја, који, при непроменљивости околине, остаје један исти Деца, -су, као што је познато, врло жива и покретна, она воле покрете сваке врсте ; кад су она сита, испавана, здрава, она радо врше покрете ручи"цама и ножицама, и са осећањем задовољства издају разне звуке. Такови су покрети и звуци прве дечје игре. Игра је израз самосталне радње орттанизма, која је изазвана пријатним трошењем нагомилане енергије и силе. „Игра садржи циљ у самој себи и не иде ни за каквим другим циљевима,

Најраније и најпростије игре јесу Физичке, која се највише састоје у покретима. Оне се могу поделити на, две веће групе: игре које се врше помоћу разног оруђа. У први ред иду: прости покрети руку и ногу, за "тим комбиноване и систематичне : трчање, скакање, пузање, играње, гимнастичка вепбања; у другу групу спада: бацање ствари на под, лупање по столу разним предметима, гађање, цепање хартије, цртачки покушаји и тако даље,

Са развићем психичког живота улазиће у дечју игру све више и више психичног елемента, игра неће бити просто пријатно кретање, но израз у покретима разноврсног психичног садржаја. Из почетка се психични ка„рактер испољава простим подражавањем, понављањем онога што се видело