Учитељ

684 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕЛ о томе, којим методима и како науке да проналазе истину. Психологија има теорпске, а логика — практичке циљеве.

Али поред тога што излаже методе, којима науке при проналажењу

истине треба да се служе, логика казује још и то: како да познамо истину као такву, како да је одељимо од заблуде. Логика се према томе дели на практичну и критичну; предмет су првој методи, а другој — критеријум истине

Методи, којима се науке у опште служе, ови су: посматрање, експериментисање, индукција, класификација, дефиниција, хипотеза, авало. гија и дедукција. Да би се појмили међусобни односи ових осам поступака, којима се науке служе, ваља имати на уму да се све интелектуалпе операције, при истраживању истине, могу свести на анализу и синтезу.

Свака ваука почиње анализом, која 55 јавља у два облика — као.

посматрање и експериментисање. И кад сетако — посматрањем и експериментисањем — урознаду поједина Факта, сваки за себе, анализа је свој задатак извршила,

Сад настаје посао синтезе; да се одреде односи што међ тим појединим Фактима постоје, да се из посебних Факата ња првом месту. изведу: општа правила, и после тога, та општа правила да се примене на поједине случаје.

Пут, којим се опишта правила изводе — то је индукција: прикупљање више сличних чињеница, у којима исти узроци производе исте последице. Али више пута индукцији мора да претходи класификација, која ништа. друго није, до изложен ред у природи А приближно тачан ред у природи. може изложити само генетична класиеикација, извршена помоћу принципа еволуције. А кад се поменуте две радње — индукција и класификација изврше, онда долази дефиниција.

"Али не може увек индуктивним путем да се пронађе озипте правило. Више пута нису позната сва потребна Факта, иљи је од Факата што чине пузрок и Факата што чине последицу позната само једна група аката, а друга не, или у опште ма каква с«етња постоји, услед које опште правило не може ппдукцијом да се пронађе У том случају јавља се хипотеза претптставља се као опште правило оно. што је, према дотичном знању, највероватније. Више пута је хипотеза користила науци, јер то је „истина. наслућена, пре но што постане истина доказана.“ (Стр. 50). У многим

случајима хипотеза се ослања на аналогију — поступак научни, сличањ хипотези,

И тек пошто се опште правило пљи индукцијом утврди, ишли бар по-. моћу хипотезе постави, долази па ред друга половипа синтезе — дедскција, која се састоји у томе, да се из општег суда изведе посебни суд.

То су методи, којима се наука служи. Да их изложимо у кратком

регледу. 1 Анализа.

(Посматрање в експериментисање),

% 1

ла