Учитељ

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 120

да их сматрају као срество „за развијање. осећања за тонове“. Међутим осећање за тонове зависи не само од оштрог разликовања дужих и краћих тонова, но и од оштрог разликовања висине јачине тонова итд. Тек свакојако су и ова вежбања зажна олакшица за учење певања. У

Дуже и краће тонове (трајање тона, гласа) ученициће најбоље научити да разликују, ако најпре, на појединим речима, разликују дуже и краће самогласнике при говору, дуже и краће слогове у речима. Најбоље узети једносложне речи, које се само у анценту разликују: ебло-ебло, рат-рат-едт, пара пара. Тако ће две речи учитељ најпре изговорити, па питати ученике да ли има каке разлике у изговору тих двеју речи 2 Кака је разка 2 Изговорите ви тако. Још једанпут! То могу у кору најпре изговарати Затим ће тако питати и поједине ученике. Где се више отеже а, где се брже (краће) изговори 2 Који је самоглавник у првој речиг А који у другој 2 Па има ли каке разлике између та два самогласника 2 (Дуже и краће изговарање, отегне се и брзо се изговори). Сад ће овако исто учитељ навести још неколико таких и више сложених речи, па онда ће и ученици за то примере наводити.

Кад је ово готово, онда је у пола готова ствар разликозање дужих и краћих тонова у певању.

Напред је већ речено, да сва ова веџбања иду упоредо са учењем песама и да ве све то учи при самом певању појединих певања.

Знаци за тонове. — Да би се певање лакше учило потребно је да се и у основној школи употребе неки знаци, којима ће се обележити бар релативна висина, дужина и јачина појединих тонова. Не морају ти знаци бити ноте. У нижој осн. школи ученици ће воћином учити певање слушањем. а значке за тонове биће им само зарад лакшег ехваћања песме слушањем. За таке знаке могу се узети цифре, положене и усправне црте или комбиноване положене п усправне. У многим немачким школама у нижој осн школи употребљују цифре, место нота. У некима опет још у ЈУ разреду ученици уче ноте пи њима се служе при учењу певања. Тако је на пр. у Бадену. Циерама се означује не само висина тона но и непосредни однос његов према основном тону дотичне песме.

Али ипак изгледа ми, да су згодније црте, и то положене. Таком цртом може се обележити и висина и дужина (трајање) и јачина тона. Висина тона обележава се размаком црте од дотичнога слова: што се пева вишим главом, у толико ће црта бити удањенија од тога слова, п обратно. Јачина тонова озна, чује се дебљином црте: што јачи тон, то дебља црта. Дужина

43%