Учитељ

кретања, матврпје и т. д. које се овим чулом добијају. Васељену можемо преставити и тамном и безбојном, без укуса и мириса, али је не могуће преставити је без облика и покрета Ово је отуда, што је првобитпост нашега ума из осећаја мускулних п осећаја пипања, Тако ако се узме, да је дстињи ум само голо осећање, да дете пе може мислити, да дете не може радити видом, слухом и укусом, онда је основа свега датег умног развића — ум услед мускулног осећања и осећања пипања, · · С руског Т. Маринковић УЧИТЕЉ

МАН ЗУБАЊ РУСО ВЕЛИКИ ФИЛОЗОФ И ПЕДАГОГ (рођен 1712, умро 1118 ГОДИНЕ).

—=——

Жан Жак Русо родло се 1712 године 98. јуна у Женеви, по већ при рођењу остаде без матере, те с тога је често говорио, да је одмах извршио убиство чим је ногом на свет стао. Отац му бејаше доста. спромашан часовничар. Још као седмогодишњи дечко Русо је потпуно и добро знао читати. То се види из његове автоблографије, у којој прича, како је у то доба читао своме оцу романе, који остадоше после смрти његове матере. Много којешта од тога није разумевао, али се за романе веома запнтересовао. Но сви романи очеве библиотеке, која бејаше доста спромашна, бшше прочитани; материјала за читање неста, и мали Русо отпоче претурати библиотеку свога деде, у којој бејаху дела Босиста Овидија, Фонтанела и Лабријера; но највише се младоме читаоцу допаде Плутарх п други стари писци, које је нашао преведене. Још као дечко, Русо је имао велику моћ уображења, коју је читањем ових дела још више потенцпрао не имајући никаквог васпитача уза се, који би га у томе послу правилно руководпо и на прави га пут изводио - |

Доцније, у својој 58. години, нашшеао је свој живот, назвавши тај животоштс: „Исповеста“ (,„Сопеввопз“). Завршујући ра он је овако говорпо : „Ја сам показао себе таквим, какав би у истини био: презреним „| ниском кад је тога било: добрим и велпкодушним кад је п тога било; отворио сам мој унутрашњи свет и показао га онаквога, каквога си га Ти, Вечно Биће видело. И ако се око мене скупи безбројна гомила онаквих као што сам и са“, нека слушају моја признања, нека се чуде моји недостацима, нека црвене за моје погрешке. Алп нека сваки од њих са истом пскреношћу отвори срце своје пред престолом 'Твојим, ш нека ма ко каже Теби ако смелости има: „ја сам био бољи од овога човека“,