Учитељ

146 - о школској дисниплини

се раду, он му је, тако рећи припшо се за срце п постао један од нај-

вреднијих мојих ученика. На крају године он је међу првима прешао у старији разред. И овде је у почетку пшло све добро. Алп на несрећу потоњи учитељ, радујући се успесима свог новог ученика, није га се

могао нахвалпти доста и — тиме све покварџ. Дете уогразп, стаде се гордити пред друговима својим п заједно с тим, разуме се, уздајући се у своју способност. мало по мало стаде пренебрегавати учење. На крају |

године показа се да ону следећи разред не може прећЕ.

Дакле: пе хвалпте сувише п у невреме; прплагођавајте се увек с характером ученика, кога хоћете да похвалите п најпре се уверште у томе,.

да ли ће он моћи без штете себи сносити вашу хвалу. Одобравање и

похвала храбре слабог п скромног ученпка, способног пак и самопоуз-

даног кваре.

Свакш прекор пили казну, коју је ученок заслужио, треба брзо

кратко свршавати: куђење, дуга наговештавања п прекори ничему не воде и чак су штетни. Но овде морам напоменути, да много случајно дело не може бити одмак решено по то у школи; бива случајева који могу дати повод веома непријатним сценама, ако би се учитељ решио да

одмах тога часа пепита и пзрече казну. И у овом погледу могу навести. пример. Један ученик мога разреда (био је племић) у место да сам напише задатак преписао га од другог ученика, што сведоче неки из-

разп, које он није разумевао. Знаци су га на лицу пздавали п ја сам

му приметио, да он сам није израдио задатак; но не гледећи на то он је остао при своме мнењу п уверавао да је то његова сопствена израда. Ја му на то ни речи нисам одговорио, дадох му свешчицу (књижицу) и за тим сам га врло пажљиво посматрао. Казну сам одложио због тога. што је дете било таквог характера, да би између нас пропзишла врло:

непрпјатна псторија Последице су показале да сам врло добро учинио. Тога дана дође мени његов стриц, код кога је оно живело и садишти

мц, да је његов синовац ван себе п једнако тврди да је он себе обеш-

частио : уверавао "ашћу, да је сам пзрадио задатак; али учитељ зна да

је он слагао по томе што је погледао на њега таквим погледом, да...

ит д Ја позвах себи дете п објасним. му да је међу нама са свим други

одношај, као међу двојпцом одраслих људи. „У односима међу учитељем по учеником, наставих ја, не може ни бити речи о бешчашћу у том смислу,

као што то ти разумеш. Ја сам разуме се дужан бпо да пзразпм теби моје незадовољство п ти сп разуме се заслужио казну; но по што ти

своју кривицу сад сам осећаш, ја ти је праштам. Нека ти то у будуће

послужи као поука“. Од тога времена овај ученик је са мном свагда био пскрен и отворен.