Учитељ

748 нов мктод

Свима нам је познато, а тако и писцу „Новог метода“, да се човјечанство много вијекова служило рукописним писменима, којима су и књиге писали до проналаска штампарије, Сем тога знамо још и то, да се своје мишљење прво биљежи писменим знацима, па са тек послије то мишљење путем штампе објављује читалачкој публици, као што је то и сам писац „Новог метода“ свој проналазак објавио. Штампарију је изазвала потреба за брже и лакше растурање умних радова, а не потреба за олакшицу у читању и писању. Јер у стара времена теже бијаше писати читаве књиге руком, а још теже их бијаше набављати за читање, а најтеже их бијаше растурати, због чега је и био такав застој у цивилизацији људској, Проналаском штампаре убрзан је начин израде књига и пренашање туђег мишљења с једног краја свијета на други Она је, дакле, благотворно утицала на народно образовање; јер је била и остаје моћно срество за то, али никако као образац за почетно читање и писање, Сам пак проналазач штампарије Гутембер,, кад је радио писмене знакове (слова) на дрвету или оловној смјеси, гледао је (а то је природно и било) да се не удаљује од рукописних писмена којима су се служили његови саплеменици и удешавао је, да та слова (штампана) буду налик на већ позната. рукописна слова. То значи, да је са рукописниг слови препочињао штампана слова, јер им је тамо и природи корјен био, Како је радио Гутемберг за Нијемце, тако су п наши стари радили за свој народ и они с оцем Макаријем на Ободу 41493, и они с Б. Вуковићем у Мљецима (1520) и они с оцем 'Тодосијем у Рујну (1537 г.) и они с оцем Мардаријем у Биограду и Мркшиној цркви (1552 -- 1566 г.) и т. д. Сви су они лили слова штампана, препочињући их са рукописних слова, учећи своје ученике прво писаним, па опда штампаним словима. Тако су стари учитељи радили у то доба и то је био при„родни пут изучавању вјештине писања и читања, а пе онај доцнији изучавање прво штампаних, па онда рукописних слова,

Види св дакле, да су штампана слова постала из рукописних (штампана слова нијесу нешто засебно ново). Штампара се послужила старијим "тековинама, узевши облик рукописних писмена, т. ј. пошла је природним путем. Држим, да ову природност неће ни сам писац порицати, по што је тако било, јер никако нијесу рукописна писмена узимала преглед са штамтамнит слова, нити су штампана елова претходила рукописним, већ је то било обратно. Па онда је природније отпочети учити писање пи читање са _рукописним словима, као што се тако и ралило до проналаска штампе. А како је проналазак штампе пробудио многе духове и како се њом писменост брже ширила по свијету пи увећан број читалаца, то и није никакво чудо, што су ондашњи учитељи узимали за основу почетног читања "итампана, слова. Они су, као што нам је већ познато, прво учили штампана слова — имена њихова, па су их послије срицали у ријечи. И пошто

би штампана слова изучили са својим ученицима прелазили би на писана.

чслова. Тијем, што су напуштили изучавање рукописних слова, а прихватили "штампана, скренуло се. са природног пута. Ну и та заблуда није дуго остала,