Учитељ

нов метом 149

јер се брзо противу тога неприродног пута почело викати, те је постепено морао тај начин изучавања писмена опадати Истина је, да бу „мали малишани“, нагоњени од „великијех малишана“, морали дуго изучавати прво штампана, па онда рукописна слова, а чешће и упоредо. — Та је заблуда код нас трајала све до прије 5 год. до Чутурилова Буквара, и тек што бијасмо пошли природним путем, а писац нас враћа у преживјелост у старине и тај свој метод назива новијем (21).

У опште узев мегод читања и писања са штампаним славима п није. никакав самостални пч. засебни метод, јер му је основа — вербални метод. Основна начела су пак овога вербалног метола та: Да се појам гласа ослони на ријеч, а ова опет на свој предмет, односно па његову слику. Дакле: „Од ствари се полази к знању“. И тијем путем постаде метод читања са основним ријечима. Па и метод читања са штампаним словима узима за основу нормалне ријечи. И према томе у овом „Новом методу“ п нема ничега новога од веће вриједности, па и оно што има убило му јету вриједност. Као н. пр: оно, што тражи, да се поред оноликијех његовијех азбука уче још упоредо са штампаним и рукописна слова, а то је: 5—6 некијех писмених знакова за један исти глас.

Код овог „Новог метода“ све су радње механичне у настави читања. Јер ђеца за све вријеме докле науче штампана слова — „чертами чертати: и резами резати“ — за мјесец два дана, морају да посматрају неке мртве: облике, као што су у пишчевим азбукама. А то ђеци постане веома досадно и одвратно тако, да им омрзне почетна настава. Саморадње нема пимало,,. јер морају све да прежваћу туђе творевине, а своје немају ништа, пошто сами и не раде ништа. Облике, писмена памте врло рђаво; јер их не праве, већ само готове посматрају. А прављење слова од дрваца или шећерних. колача не помаже прије, него се науче слова механичкијем путем. И на крају крајева овај метод и не требе да постоји, а камо ли да се ко њиме у настави служи,

А што се тиче онога, што нам писац „Новог метода“ препоручује: „да чертами чертамо“ штампана проста слова (као што су у његовијем азбукама), па послије да прелазимо на рукописна — упоредо, то је излишно. Цртати врло груба слова и њихове црте, које никад у животу неће имати употребу, то је бескорисно и учити упоредо по два три знака за један глас, то је неприродно, позрјешно, бескорисно. Неприродно је с тога, што се теже памте 2#— 3 преставе у свијести, него ли једна и што су те пре– ставе у свијести тамније п нејасније од једне преставе, која је виднија и. јаснија. Грешно је с тога, што претоварава ђетиње памђењв са мртвијем облицима, а бескорисно је с тога, што да узалуд радимо пеку радњу, од које нема се користи. Дакле: неприродно је почињати учење са штампаним словима, цртањем простијив црта, а рунописна слова упоредо, као што нам пропоручује нисац «Новог метода“; јер би па тај начин ђеца учила 4—5. писмених знакова о једном гласу пи о њима стварала разне преставе у сви