Учитељ

7150 нов метод

јести. И на тај се начин отежава јасноћа о појимању гласова и њиховијех знакова.

Признати се мора, да је писање прије читања постало; с тога га "треба прије и почети учити. Џа кад се то зна, онда нам је лако — па и тисцу „Новог метода“ — разумети, да је писање ријечи пајсигурнија и најјача потпора за вјештину читања Џа како треба ту вјештину почети: штампаним или рукописним словимаР

Учење читања. штампаним словима виђели смо, да је неприродно им да то није никакав засебан ни самосталан метод и да тај метод не треба "ни да постоји у примјени васпитној, а некмо ли да ко по њему ради,

Да почетници лако и брзо науче вјештину писања и читања, треба пузети за почетно учење Буквара рукописна слова, јер без писања нема читања. Метод овај рукописног читања ослања се на слике; с тога они јесте права суштина вербалног метода. А главна је основица овог метода та, 'што се узима за основу једна буквица (а не 4—6) и то мала рукописна "слова. Ово је најсигурнији и најприроднији метод за почетнике. Мала. рукописна слова и јесу генетички извор свима облицима писмених знакова, из којих су се сви облици писмених знакова развили као: велика рукописна, курзивна, штампана мала и велика слова. Писањем и четањем писмено говоримо. А говор постаје из гласова и ми ове говорне елементе (гласове) би-

љежимо некијем знацима, а ти су знаци — мала рукописна слова, Ну пи'емено говорење или писање не може се ни замислити, докле се у говору не умједну говорни елементи — гласови издвајати (растављати) и докле

"се ти гласови некијем символичним знацима не означе, те колико буде имало тијех гласова, толико ће бити и знакова; јер за сваки глас потребан је само један символисани знак, а никако 3—4. Престава од једног знака у свијести је јаснија, него ли преставе од више и разних знакова.

Дакле: мала су рукописна писмена предисториски знаци писмене вјепштине, из њох су се сви други писмени облици развили па и штампана слова; њима су се служили људи вијековима. ЏШа кад се они могоше служити (при учењу писмености) са једним писменим знаком — словом, онда 'за што ћемо ми сад узимати по два или три знака за један глас, да тиме теретимо наше малишане са толикијем разнијем облицима. С тога треба „учити писање и читање прво само једном буквицом — азбуком и то малом рукописном, и по што се та научи, онда су научене без мало све азбуке па пи штампана. Онај, који зна генетички развитак писмена — њиховијех црта, који је из тога своје ученике спремио, он ће лако поређењем малих рукописних слова све друге типове лако извести, како велика рукописна, тако курзивна и штампана слова, као што је то у садашњем Буквару израђено.

Како пак по овоме методу треба приступити самом раду, то нећу да 'помињем, јер ово није никаква скорашња новина. Она је у наше школе уведена прије 5 годика. Главно је то имати на уму, што се у овом методу