Учитељ

196 УЛОГА У ВАСПИТАЊУ

старинско регуларно начело — живи религиозни дух, простоту и патријархалност, — мора бити, ради тога, проникнута сазнањем својих светих дужности и узвисити се морално и умно; иначе ће се још дуго продужавати оно жалосно време, кад младићи и девојчице, по речима Лутеровим, расту, као дрва у шуми, која могу поднети само за горење а никако за грађевине.

Али, ако је и породици намењена главна улога у моралном развићу младога нараштаја, ипак ни школа није лишена могућности, да утиче на морално развијање ученика И да не говоримо о том, како религиозно-морални упути у Науци Хришћанској, могу знатно помоћи раширењу моралнога видика; изучавање математике у стању је да унесе ред и поредак не само у мисли, него н у о ећања и поступке; изучавање историје с великим личностима и великим делима, матерњега језика и књижевности с тумачењем производа, њихових идеја и познанством с типовима, који остварују те идеје, — све то, без сумње, чини душу мекшом, деликатнијом, морално осећање примчивијим, и открива пред ученицима читав свет идеја и слика...

Али, како се често догађа, семена тих тако нежних биљака, које је посејала школа, лако утину у хладу и мраку породичном, пошто они с њом не само да немају ништа заједничко, него су често шта више и супротни!....

Природно је, да оно што је силно и постојано, потискује оно што је слабо и случајно За то је овде у опште умесно поновити речи Н. И. Пирогова, исказане пре 30 година : „Ако школи пође за руком, да учиви ученике осетљивима за науку, да им да свесан научан правац, да усели у њих љубав према самосталном занимању науком — онда од ње ништа више и не треба захтевати“.

Кад би дужности породице, као веома важнога васпитнога фактора биле подвргнуте подробнијем разматрању, то је природно очекивати и правилност односа према школи, јер је морално васпитање само резултат узајамног али хармонијског рада породице и школе; осем тога, то је важно и за стварање правилних појмова о најпречим задаћама школе и практици педатошким послова. Ако је школа уређена у опште правилно и по својој системи научних предмета и по мегодама предавања, онда се на мали успех у њој може наићи само као на резултат рђавог домаћег васпитања или као на последице органских недостатака, нпр. урођене неподобности. „Нормално упућено вежбање умних сила код младих људи — вели проф. Пилане — допада ми се често већма и од вежбања телесних сила“. Али, и обична, савремена школа, и ако је далеко од савршенства, може бити од великог утецаја на ученике, а особито на њихов ум и вољу.