Учитељ

УЛОГА У ВАСПИТАЊУ 191

„Дух завода много значи — вели Ушински — и тај дух живи не у зидовима, не на хартији, него у характеру већине васпитача, па отуда прелази и на характер ученика

Носиоци овога духа и они, који га предају младом нараштају, то су жива лица — предавачи и васпитачи, који би за свој тешки и плодотворни труд, требали да уживају особито поштовање у друштву, само кад би савремено друштво могло да сазна и да појми ту истину. Попмање дужности васпитања и поимање његове велике важности у душевном и друштвеном животу, — све то ставља и на васпитаче извесне дужности, с којима је најбоље упознати се из чистог, првот извора — кроз речи Философа и педагога. „Васпитати хумано — вели Хердер може само онај, ко сам има такво васпитање и испуњује га на себи. Учитељ треба, пре свега, да проникне у одговорност, која лежи на њему: њему се препоручује облик и образовање потомства; у његовим се рукама налази највеће благо родитеља и човечанства“. „Учитељ — вели Шлајермахер — чак и народни, треба да је веома развијен и образован човек. Такав треба да буде с тога, што је он — највиђенији члан друштва, а и с тога, што је сваки битан успех човечанства основан на васпитању“. „Васпитање — вели Таулов — већином је ствар личности учитељеве и његовога примера; обогатити знањем може и најподлија душа а одржати јој — сваки варварин. Виши закон васпитања је — љубав и истина“. Познати педагог Колрауш изражава се о том овако: „Главни услов за правилно развијање школе, то је — учитељ. Учитељ треба да буде образац савршенства за своје ученике Он, пре свега, треба да је лице самотворно, јер је само такво лице погодно, да васпита другога. Он треба да је проникнут осећањем свога достојанства: колико ти самога себе уважаваш, толико ће те уважавати и други. Учитељ може утецати на ученике и на њихове родитеље онолико, Кдолико га они уважавају“. „Васпитач (предавање је само једно средство за васпитање) — вели педагог Ушински —- стојећи лицем према лицу ученика, садржи у самом себи сву могућност васпитања“. У самој ствари пак, васпитање, као и сваки други живи разуман посао, захтева и разумне и живе извршиоце. Љубав, правичност, ревносно вршење својик дужности, стална тежња к умном усавршавању — то су особине, које. треба да има сваки човек а тим више педагог. Нема никакве с“мње, да би и код чланова породице, ученици требали да наилазе на сличне моралне и умне особине.

Васпитање воље такође је један од главних задатака школе. Једно преимућство друштвеног школског васпитања састоји се у томе, што оно служи као припрема за друштвени живот ИМ