Учитељ

0 ЗАНИМЉИВОСТИ НАСТАВЕ 812

се буде радило вероватно је, да је сваки покушај, да се то отклони врло. слаб. Ваља добро око да имамо, које би могло то да види и да предвиди, иначе, рад је без одређене цели.

„еднообразност у физичком раду гони индивиду да остави свој посао, јер му он погтаје одвратан п досадан. Исти је случај и у настави; јер су чула код детета навикнута на разне утиске из спољашњег света. Дакле,. ако извесна монотоност у настави влада 7. ). ако промена нема, чини те настава живота нема. Једном речи, промене у говору (афектација); промене у покретима тела, (манири); промене у садржини онога тшто св предаје, све то ствара пажњу, јер рад омили, те се тако брзо до мете долази, у противном пропада све.

Е) Ако се у наставном раду строго држимо начела поступности, које гласи: уод ближега — даљему“; „од познатога — непознатоме“, «од простога — сложеном“; „од лакшега — тежему“, а при том, ако се избере средсредна (концентрична) тачка око које ће се духовно благо концентрисати, онда не треба, да се чега плашимо и бојимо, јер смо потпуно уверени, да ћемо задовољни бити у погледу свога рада. Школа, где се овако: ради може послужити као најглавнији извор напретку, а васпитач замениће вредног рационалног баштована у наставно-васпитној башти, који онакоради како сувремена педагошка начела траже. Али, на жалост ретки су, раденици ове врсте!,..

Да ово на једно сумирамо,.

С једне стране, ако се поступност у тесној вези са начелима концетрације и природности налази, а с друге пак умешност наставника у састављању питања, да би она била: јасна, кратка и простије природе, како би се видело и оценило у колико је успех постигнут, учиниће све ово,, да се интерес створи, а кад тога буде, знајмо, да је занимљивост наставе. примењена, а васпитач је постигао оно, што жели,

л) Џри одређивању места где ће које дете да седи, ваља пазити и на. то: по узрасту кратковида, мања, несташнија, наљлува и која су мање даровитија увек да седе напред; : већа, ио нарави мирна и која брзо стваћају ч памте — у последњим клупама. Ово је важно из два. разлога: а) при показивању каквог очигледног срества не би устајања и излажења било;. 6) већа се пажња обраћа на децу, која. не радо уче, те би се на овај начин. нагнала на што живљи рад. (Овако наставник треба да поступи у почетку шк, године). | :

љ) Још нешто, што иде у прилог овог важног питања, а то је: начин. псказивања мисли,

Њао што знамо, говор је најважније васпитно срество, које служи,. да се знање на другог пренети може. Од њега зависи, да ли ћемо с мање труда а брже до потпуне цељи доћи, или ће наше предузеће осујећено. бити. Да ово што сада рекосмо мало боље и јасније објаснимо,

Ако је наставник у говору спор; ако говор природно не тече; ако: је говор проткан неразумљивим изразима; ако није јасан и прост; ако се;