Учитељ

ЖАН ЖАК РУСО 825

«себе, Русо му је јетко одговорио: „Не марпм за вас, ваше комедије кваре моју републику!“ С демократским поносом презирао је раскош, сјај и богатство; живео је и умро у сиротињи. Својим пдејама освајао је свет; разумним начином васпштавања оснива нову педагошку школу, а своју рођену деду слао је у завод за находчад!

Последње дане свога живота провео је врло несрећно. Гоњен од «свуда, постао је био раздражљив, јер је много патио. Обично је тада говорио: „Кад се спремам куд год на пут, са мном и пре мене спреми се све што ће ме мучити и гонити“. Па ипак он је до своје смрти био по остао идеалиста Волео је људе, п ако су га толико гонили и мрзели, Он сам о томе овако пише:

„Ево ме дакде сама на земљи, без брата, без ближаљега, без пријатеља, без друштва, сама самцита. Онога, који је најдружевнији п најмилостивији међу људима протерали су једногласно. У претераној мржњи својој тражили су која мука може бити најсуровија ва моју осетљиву „ћушу, па су насилно покидали све свезе, које су ме везивале за њих убао бих људе у пркос њима самима: само преставши бити људи, могли су се онп опростити моје љубави. Нека буду датАо туђи, непознати, нека их никако п нема, кад им је тако драго.

Као велики мислилац Русо није само рушио старе установе, него Је показивао начина како да се подижу нове. У томе и јесте величина духа његова. То је знак по чему се познају велики реформатори, који својим утицајем праве епоху у развићу друштвеном.

Неће бити на одмет да на крају поређамо п важније спшее Русов. љеве, како би се они наставници, који знају Француски, немачки или руски (јер су сва његова дела на руски језик зретелонј могли постаратт, ЧЕ их у часовима одмора прочитају.

1. „Да ли су науке п вештине у опште користиле подизању морала у друштвуг“ — Ми смо већ напред говорили о томе како је Русо пзазван да ову расправу напише, п у каквоме је смислу написао.

2. „Равеоитв зиг | омеше еђ Је Топдетепз де 1 Тесајње ратпи Јез ћотатрез,“ („О постанку и основима неједнакости међу људима“).

И ово је дело пшсао Русо за награду, коју је расписала дижонска, академија. У њему се доказује да је начело својине положило темеље „људској неједнакости

8. „Еше оџц де Р бацсаћоп“. („Емил пили о васпитању“).

4. „Сопттаф восјај“. („Друштвени уговор). У овоме је делу Русо изнео своје демократске идеје о уређењу друштвеном, заступајући свуда начело народног суверенитета,

У ова четири дела Русо је пзнео језгру своје Фплософије. У њима се показала п негативна и афирмативна снага његовога духа. Прва два су критика стања које постоји, а у другим двама износе се реформе.