Учитељ

888 0 ЗГРАДАМА НАШИХ ОСНОВНИХ ШКОЛА

био назад у завојеваним Српским Земљама; али, просветна жишка тињала је и даље по црквама и манастирима, тим сталним школским зградама.

Са ослобођењем Шумадије од Турака, опточео је и умни покрет. Школама је поклањао пажњу и Карађорђе у оном бурном времену. Зна се, да је осем Београда било кола и по другим већим и мањим местима. да шиколске зграде, највише су узимате напуштене турске куће. Кнез Милош се баш својски трудио да школе умножи и уреди. У тој намери издавао је више наредаба и упутстава о школи и шк, зградама; али, тек 1844 1. изишло је „Устројеније јавног училишног наставленија“. У том се устројенију вели: да удружене општине на средокраћи подижу школске зграде, које треба да су удобне, простране и на чистом и здравом месту. Ова лаконска одредба о школским зградама, допуњена је у неколико 1854 г, са правилима о грађењу школских зграда. Ту се одређује :

а) да школска соба буде са источне или југоисточне стране;

6) да прозор не буде с две стране да се не би светлост укрштавала, те ученици не би могли на табли у свако време и са сваког места видети шта им учитељ казује. | :

в) Да школска соба буде дужа него шира.

гу Да се скамије тако постављају како ће видело долазити деци с леве стране.

д) Да скамије не буду одвећ дугачке, са стране уз дувар припрте и једноставне, већ да су на одељења подељене, како учетељ од свуда сваком ученику може прићи. : -

ђ) Да се скамије за седење п држање књига удесно граде и да стражње од предњих тако буду више како један ученик не би морао другог заклопити. |.

Ова су правила разаслата инжињерима по Србији, да се при грађењу школских зграда по њима управљају. |

У 1857 год, изишло је: „Устројеније основ. школа у књажевству Србији,“ којим се, између осталог наређује, да свака отиптина од 400 домова мора подићи зграду за основ, школу. За школске зграде, пак, наређује се, да морају бити од тврдог и доброг материјала, по плановиха за тај циљ одобренима, а планова је начињено и литографисано од три врсте, према имућности општина и броју ученика..

Овом одредбом школе су у Србији много добиле. Све боље старије школске зграде из тога су доба; оне и сада доста добро одговарају своме задатку. -

- -Фва одредба изгубила је доцније нешто од своје важности, у колико су доцнији министри допуштали да школске зграде могу бити и од би

слабе грађе. “ :

У закону о „устројству основ. школа од 1!1 Септембра 1863 год.“ нема ни помепа о школским зградама; међу тим у распису од 16 Септем.

исте године препоручује се начелницима, да настану, како би се по ме/ ; > ~