Учитељ

842 0 ЗГРАДАМА НАШИХ ОСНОВНИХ ШКОЛА

Чистоћа је важна погодба за живот и здравље појединца. Она треба да је први предмет бриге за становнике приватних станова, па у толико се више мора поклањати пажња чистоћи по школским зградама где је толика множина деце из разних кућа и са разним домаћим васпитањем. Одредбама овог одељка нема се шта замерити у колико нису у непосредној вези са члановима из другог одељка где св о згради говори.

Пети је одељак прелазго наређење, којим се наређује, да се дотадашње школске зграде поправе, како би се приближиле захтевима ових правила. За одступање од ових правила у НОЈ и случајевима, треба тражити и министарско одобрење.

Мора, се признати, да су целокупна правила изведена по свима начелима школске хигијене и школске архитектуре, али за дуги низ година, ј

она ће бити узор коме треба тежити. Материјално стање нашег народа, нарочито оног по селима, не допушта му, да такве узор зграде подиже. За ово тврђење најбољи би доказ био број школских зграда саграђених по овим правилима, али на такве се податке нисам могао намерити; тек свакојако, број таквих зграда не може бити велики. Благостање једног народа па и места, лепо се огледа и у његовим приватним зградама. Према београдским кућама и палатама, нова школска зграда у дунавском крају није

ни мало необична. Она им само лепо доликује, Али захтевати од једног села, у комв су куће веома скромног кроја и од слабе грађе, да подигне

зграду за школу опаквих размера и са онаквим пространством и намештајем, како све то правила прописују и сувише је тежак захтев, који једва. да ће што мање значити, до одбијања од школе и књиге,

По моме мишљењу, свако место према својим приликама, броју ђака. и своме материјалном стању треба да подиже и школску зграду. Као што су Београд и још нека места у Србији јако одскочила у благостању од. многих вароши и в“"рошица а ове опет од села, тако треба да имамо погодних правила, која се могу подесити према приликама и стању појединих места.

Према овоме, правила за грађење школа, поделила би сва места у Србији на три реда

У први ред дошао би: Београд, Ниш, Крагујевац и још гдекоја већа места, Сва та места дужна би била правити школске зграде од тврде грађе по садашњим правилима у свему свом пространству. Оне би у неку руку биле угледне школске зграде. :

У други ред дошле би све остале вароши и варошице,

Сва ова места морала би подизати школске зграде од тврде грађе а. са мало блажијим архитектонским захтевима.

У трећи ред дошла би сва села. Одредба за села била би порма. од које се пикад и у никојем случају не би смело одступати. У тима би се одредбама ипак огледала хигијепска и архитектонска пачела али у најблажијем облику по с најмањим захтевима у колико то већ може бити. Селима.