Учитељ

–

х

0 ЗГРАДАМА НАШИХ ОСНОВНИХ ШКОЛА 548

би стојало до воље, правити школску зграду од тврде чли ол слабе грађе. И да не кажемо, разуме се, да би свакој сеоској општини допуштено било начинити школску зграду прописну за вароши и варошице, као што би се овима допуштало да подижу школске зграде какве су прописане за места првога реда; али никад се не би смело допуштати местима вишег реда, да подижу школску, зграду прописну за места нижега реда.

У овим редовима изнесена су само основна начела по којима би требало правила за грађење школа прописати. Даљи ра: је посао стручњака који би их детаљно извео. Планове по овим правилима израђивали би окружни инжињери а слали би их на одобрење Министарству Просвете, где би их разгледао и одобравао инжињер архитект, стални чиновник тога министарства. По члану 21 закона о основним школама, свака школска општина, дужна је: да подиже, оправља и обдржава зграду за школу, стан за учитеље и школског послужитеља, онако, како је то прописано правилима о грађењу школа. |

Чланом пак 56 закона о уређењу округа и срезова а тачком 2 0одређено је, да се окружне скупштине старају о грађењу и издржавању ос новних и стручних школа. У колико ми је познато, подизање и издржавање основ. школа и после овога закона падало је на терет општинама и · ако је изван сумње, да би се наше основ, школе боље издржавале, брже и лепше подизале, кад би о њима водио бригу округ. Међу тим, као да ће имати оправданог разлога, што то није до сада тако рађено.

Пре свега, окружна је самоуправа млада и скорашња установа. Делокруг њеног рада и сувише је простран и велики. Нагло извршивање свију радова прописаних законом стало би граних трошкова народ дотичног округа п тако би се та млада установа компромитовала п изгубила. вредит. Осем овога, биће још један разлог. Излањем закона о уређењу округа и срезова, нигде није поменуто, да се члан 21 закона о основ. школама укида. Јамачно су то били разлози који су учинили, те је и после увођења окр. самоуправе остало са основ школама по староме.

По многим европским државама, сиромашним општинама, при поди. зању школских зграда притиче у помоћ држава са новчаним сретствима._ На жалост, Финансиске прилике наше државе, такве су, да се од ње данас не може очекивати да у свој буџет уноси једну цифру расхода више, Међу тим, у интересу основ. школе и наставе и веома би потребно и корисно било, да се трошак око подизања школских зграда бар у неколико пренесе на округе или срезове као моћније политичке јединице. Много има послова при подизању јавних зграда, које је једној општини лако свршити и јевтиније је стаје, него што то округ може учинити, Овде мислим на набавку и пренос разноврсне грађе. Ове то грађани једне општине о сразмерно малем трошку и помоћу своје стоке могу лако и брзо набавити п пренети, а па неке општине п саме имају много што шта од потребне грађе, као: