Учитељ

УЛОГА У ВАСПИТАЊУ : 198

непосредне примене у животу, једно због своје простоте и елементарности, друго с тога, што су сви били управљени на предмете естетичкога развијања, пошто је дубоким осећањем лепога била проникнута цела Јелада. Атинске школе биле су пуне одравлих људи и стараца, који су заједно с учитељима, давали обрасце подражавања у музици, гимнастици и декламацији. Млађи нараштаји видели су јасно, колико поштовања ужива оно, што су они учили, и колико интересује њихове очеве, брађу, речју, све грађане. Зар у данашње време можемо наићи на тако јединство у интересима и циљевима између наших отаца и лепе ~ — 5

Код старих Римљана школа није играла особито важне улоге и била је прожмана, као год и породица, строго националним, традиционалним и патриотским духом и одликовала се, као год и стари римски живот, веома суровом дисциплином. —

До тако потпуне хармоније између школе и породице немогућно је доћи у данашње време, јер су услови савршено измењани; у сувременом друштву нема каста, оно није основано на ропству ; друштвени је живот постао много сложенији, а висина умна и морална постала је не само међу класама, него и међу појединим лицима — са свим неједнака

С утврђењем хришћанства у Јевропи је завладала несугласност између породице и школе : у теорији су се јавили нови умни и морални захтеви, који су спроведени у школу, али су били страни у породици и друштву, које је још стајало на незнабожачким појмовима и обичајима. Школа, дошавши под црквени утецај, прожмана је суровим аскетеким идеалом, који је био стран друштву. У току времена школа се све више и више удаљавала у свет апстракција и схоластике, који су стране и породици и друштву и животу. Главну улогу почело је играти памћење ; место предмета почели су изучавати речи, место представа и појмова — сухе Формуле. Али ни у то доба схоластике и аскетизма школа није била отуђена толико, колико мало доцније: у друштву, у класама, које су владале, преовладао је теолошки, црквени правац; све науке бејаху потчињене богословљу, духовништво је играло важну улогу — и у друштву се утврди поштовање према школи и њеним предавањима, која беху скоро проникнута теолошким духом, У доцнија времена насилно уношење светскога елемента у школу, развиће природних наука, ФилосоФских учења и техничких знања, несталност школских програма, — одвојили су далеко породицу од школе и знатно умањили њихов заједнички утецај.

Ушински са свим правилно говори о савременом руском друштву: «Наши претци нису понмали жеље Петра Великога,