Учитељ

192 УЛОГА У ВАСПИТАЊУ

ин пристојаности врше се беспрекорно, с тога, што се они потпуно слажу с навикама које владају у породици, као неопходним за сваког цивилизованог човека.

То су прве нити, које везују породицу са школом ; ако оне само постоје, то ће у будуће јачати саме собом. „Школа вели Шлајермахер, —- ни у колико не треба да кида везе се породицом. Ово нарочито важи за женско васпитање“

Џре но што би показали, како би данас требала да је изражена веза школе с породицом, потребно је бацити поглед на положај тога питања у прошла времена с тога, што се тада. ова идеја издржавала потпуније.

У старој цивилизацији Истока педагошка су питања очувавши кроз векове своје друштвене Форме, стављена и решавана просто и јавно. У старој Индији, у којој је постојала. најетрожија подела на касте, давато је деци сваке касте нарочито васпитање, које се састојало у знању читања, писања и у познавању свештених књига. Овим тога, на децу сваке касте накаламљаване су особите навике и знања; нпр. деци војника, и занатлија саопштавана су потребна техничка знања. И у Египту је било нешто слично томе; ту је прелаз из једнога сталежа у други био немогућан и сваки је био обавезан да се занима оним, чиме му је се и отац занимао. Васпитање код. старих Персијанаца састојало се, у главном, у развијању Физичке снаге и окретности, у развијању осећања правичности, смелости и националне гордости ; те је особине веома ценио цео первијски народ. У Китају основни принцип друштвеног живота и васпитања било је поштовање ауторитета, предања, родитеља и предака. Живот и васпитање старих Јевреја бејаше проникнуто једним крајње теократским принципом. особито. после вавилонскога ропства. На тај начин, у доба тих старих цивилизација ишло је све, кроз читаве векове, као у каквој добро уређеној машини, док се најпосле није срушило, као год и кућа, коју је време истрошило. У оно доба, школа се и није трудила да унесе у живот буди што, што ће га ојачати; она. је играла само службену улогу и то улогу другога степепа, припремајући људе, да буду отприлике исти онакви у животу, као што су Фигуре у шаху. Тако је школа, с одређеним јој задацима и суровим одредбама, била у потпуној хармонији с животом О Спартанцима се већ може нешто рећи, јер су школе. њихове биле дивна припрема за стална занимања тога народа за војнички и логорски живот. за атлетска вежбања и за свемогуће муке и патње, којима је био циљ да прекале тело. Нигде, како изгледа, школа није била тешње везана за живот, него у Спарти У Атини су сви предмети школске наставе налазили