Учитељ
12
били брзи, јаки и изучени и чим господар погине ни пас ни коњ нису. хтели ићи од тела господарева, него су ту стајали и чували га. Дешавало ве, да су полипсади п гладни и жедни и нису хтели оставити мртво тело господарево. Старп су јунаци јако волели те животиње. Сваки добар јупак имао је доброг коња, доброг пса и доброг сокола, па кадгод је „полазио на далеки пут, он би све троје водио са собом. Сокола је носио на руци или на рамену, а пас је ишао сам. Тако и Југовићи кад су пошли "на Косово, сваки је носио сокола и повео пса.
Пропитивање овог одељка.
Слушајте даље! — Кад су Југовићи били у боју на Косово мајка им је. била жива и остала је код куће са својим снахама и унучићима. Она је била већ стара, слаба, па већ није ни видела добро. Њој је тешко било без синова и без старог Југ Богдана, једнако је била тужна за њима п чезнула је. Од велике жудње науми да се крене на далеки пут, на Косово, само да их види Мислила је: „само да видим моју децу девет Југовића, девет сивих соколова и десетог Старог Југ-Богдана; па ће ми лакше бити“. Но како ће онако слаба! Једнако је молила Бога, да јој Бог да очп соколове да боље види и крила лабудова да јој је лакше ићи. То значи да јој Бог да здравља и снаге. И она се једног дана крене на пут. И одиста је ишла као да су је крила новила. Мислећи на њих није осећала ни умор, ни глад, ни жеђ. Путем је мислила да л' ће их застати живе, да л' ће их још једном видети. Кад је стигла на Косово, бој се био већ свршио. Она зађе по Косову да их тражи да нису погинули. Нађе их.... Сви мртви леже у близипи један до другога, а до. њих и стари Југ-Богдан. Више њих девет бојнах копља попадало, а на копља стали соколови (9 њих). Око копља девет коња, а поред њих девет љутих паса, као девет лавова. И они снуждени, ћуте, не мичу се. Кад мајка Југовића виде шта је, стеже своје срце, ни сузе не пусти, а коњи, пси и соколи познадоше је, па коњи завришташе, пен залајаше, соколови закликташе И ту она стеже срце, нехте да се заплаче Вели: „Олавио су у боју поганулп, срамота је за јунацима плакати“. — Узе коње, соколе и псе па се кући врати. — Кад је дошла ближе кући снахе је из далека угледају, па изађу на сусрет заједпо са децом Кад видеше снахе само коње, соколе и псе без господара, закукаше из свег грла. Коњи, кад познаше где су, завришташе, иси залајаше а соколи закликташе. Било је врло жалосно то слушати и гледати, „ал' и ту мајка Југовића тврда срца била, да од срца сузе не пустила“,
Пропитивање овог одељка.
Пазите даље! — Коње су одвели у коњушницу, напојили их, дали им зоби п' сена. Кад је било око пола ноћи, један коњ, кога су звали Зеленко, завриштао је јако, а то је био коњ пајмлађега Југовића Дам јана. Чула то мати Југовића, па запитала Дамјанову љубу — жену: „Је