Учитељ
МИА љ н А ЕВРЕ 8 плина
16 мисли 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА “ ОРО а ЕРА НАВОАНО А РВИ а
>
изучава добро утврдити или не, а од тога пак зависи, хоће ли се то знање моћи унапредити или не, а друго, ђак, који је У осмој години пошао у школу излази из) школе, кад наврши једанаесту годину, а дете у то доба још је доста далеко од помисли на будући самостални живот, те кад из школе изађе, оно и не мисли на будући живот па и не осећа потребу, де своје знање треба да прошири, а кад дође време да на будућност помисли, оно је већ поборавило све што је у школи био научило. а Много би боље било кад би ђак полазио у школу бар после навршене осме или девето године, ако не и после навршене десете године, прво, што би као старији много боље схватио и учио, % друго што би из школе изашао у доба које је ближе самостадноме животу, 19 би и јаче осећао потребу за већу спрему за будући живот. | (Овакав предлог изнео је био још 1886. године и школски надзорник, Ђока Анђелковић, у своме извештају, 2 уз свој предлог навео је био и мишљење Џона Стуарта Миља: да се штетне последице од ранога полажења у школу опажају и на ђацима највиших школа.') ; Ну најважнији узрок који чини да се добивено знање у основној школи не може да унапреди и прошири после школе: јесте тај, што се у основној школи не изучи и не утврди нај: потребније средство за то, а то је писменост, разумевајући под. "тим, лепо и разумљиво исказивање својих мисли у писању = дако читање с разумевањем садржине. 1 Потврде и за ову истину имамо на свакоме кораку. Узмимо само средњега ђака, који је свршио основну школу, па му дајмо Да што самостално напише, или му дајмо какву књигу,
= која се у школи вије читала, или какав рукопис, па ћемо одмах
добити најбоље уверење, у коликој бу мори наши ученици писмени; кад из основне школо пзађу“ = ; Много је родитеља уздахнуло до сада, кад им синови, који
су свршили основну школу, и на које су оцеви прилично сумице утрошили, не умеју ни један обични кметски позив да „прочитају, а камо ди да умеју честито писмо написати !..
а ово није претерано, већ да је и ово у истини тако, увериће нас сваки директор гимназије, да му је врло редак ђак, који му подноси честито написану молбу за пријем у гимназију, У којој нема више од 10—15 речи, а за гимназију се: јављају обично бољи ђаци.
· — НАСТАВИЋЕ СЕ ——
ПН А ВА
ПИ та ниво обе ке оте: 91