Учитељ

2 МИСЛИ 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА

а

људска, да се ужасне последице те међусобне борбе колико толико ублаже, али су ипак моћи природних закона, много јаче, но људске моћи, ну племе људско, ако и нема моћи да те природне законе са свим измени, оно се ипак труди, да им бар последице ублажи. г

У данашње време овај посао, код свију културних народа, па и код нас, припао је у задатак школи. Школи је дакле задатак, да својим ученицима да нужна знања, која ће им олакшати да прибаве себи потребе за живот, и поуке како се у свету живи.

Далеко би нас одвело ако би овде излагали све оне многобројне Фазе, кроз које је који народ пролазио док је дошао до данашњега стања у погледу уређења школовања евога подмлатка, а то и није намера писцу ових редова, већ да промотри школовање само нашега народног подмлатка у основној школи.

Довољно ће бити ако изложимо само оно, до чега би мо-

рали доћи на крају крајева после свега таквога излагања, а то је: да су просветни управљачи код појединих народа па и код нас, којима је у део пало да уреде школовање свога народног подмлатка, често падали у заблуде и скретали с правога пута, па заилазили на странпутице, што је и са свим природно, јер апесолутнога, савршенства и нема. Ну „ипак из проматрања школскога уређења код осталих народа могу се

_ изнаћи нека правила или начела. Једно од тих најосновнијих

и најошштијих начела јесте: да је народ имао само онда праве

и истинске користи од школовања евога подмлатка, ако је то.

школовање било уређено тако, да оно потпуно одговара свима, · приликама и потребама народним; и обратно, где год се ово најосновније начело превиђало, народ од школовања свога подмлатка никад није могао имати праве и истинске користи, те на школу није ни гледао као на корисну и потребну установу, већ увек као на неки намет и дангубу, а власници тумачећи ту немарност народну према школи глупошћу и незнањем на_ родним, да би одржали своје творевине, измишљали су разне путеве и начине, како да принуде народ на школовање своје деце. Ну све те принудне мере никада „нису помогле самој ствари, већ су шта више изазивале код народа још већу немарност према школи.

То би био резултат до кога би морао доћи сваки, који би.

предузео да проучи и изложи школовање народног подмлатка, код појединих народа.

Да се сада обазремо на школовање нашега наро; кога подмлатка у народној — основној — школи и да видимо, у ко-