Учитељ

22 - 0 ПРИРОДИ ВРЕМЕНА

ЕУР АЗКД НЕ ла ЕНИ ЕТ ЕВЕ

+: | ве пазимо на време, по томе нам се оно чини кратким. гу успомени оно се чини да је дуго једино с тога, што га. испуњава, велика количина слика.

А због чрга се по који пут време чини дугим кад је # пролазу, а чини се да је кратко кад је у успомени # На пр. месец дана болести може се у успомени показати као један дан. То је, очевидно с тога, што напрезање пажње учињене у времену које је споро текло, чини га дугим. а кад је то напрезање прошло, онда у памети остаје сама мала количина. слика, које и приморавају време да се чини кратким. С тога, и ови случајеви могу се објаснити оним, да се време у нашој свести чини тим веће, што је већом количинем слика испуњено.

Могло би се помислити да ред тих слика и јест време, но није тако; једино слике нису довољне за то. Морамо претпоставити да постоји свеза међу појединим сликама; ако тих веза не би било, то и престава о времену у нашој свести не би постојала. Па и кад би било тако, да сву нашој свести појављује ред слика које нису везане једна с другом, таквих. случајева имамо само у једној врсти душевно болесних, кад. пацијент не може да задржи олику од неког предмета дуже од једног магновења ; његова, је успомена на речи, слова, Фи-

туре и штампане речи врло кратка. Ако сакријемо слово арти·

јом у којој је прорезан отвор, тако да се само прво слово може видети кроз тај отвор, он изговара само то слово. Ако после помакнемо артију тако да сакрије прво слово а да 06 види друго, он изговара то друго слово, а прво већ заборавља, и није у стању изговорити оба слова, заједно, и т. д. до краја. Ако представимо себе да се заборавност распрости е и на друге душевне радње то неће бити могуће да у свести таког болесника има идеје времена. У ошште, код човека у кога нема везе међу појединим душевним стањем, и међу појединим оликама, не може бити ни појма о времену. И врло је вероватно. да је животињама идеја времена неприступачна. За сазнање времена неопходна је веза слика по реду. Но (пет не треба заборавити да и ред слика сам по себи није време, јер ред. фдеја у опште још није права идеја реда, т. |. појам о времену. Да објаснимо то боље примером. Замислимо да у нашој свести једна за другом иду три идеје: А, В и С. Ако кажемо да оне иду једна за другом, кад се у нашој свести находи В, онда. А и С осуствују. А кад ми хоћемо себи да представимо њихов. ред и засебице, онда су у свести једновремено дужне бити

"све три идеје: А, Ви С. Прошлост, садавњост и будућност

јесу различни моменти времена, а у представљању (вамишљању)