Учитељ

0 ПРИРОДИ ВРЕМЕНА : 28

све што одговара тим различностима, нахади се у свести једновремено. То што ми кажемо да је прошло, мора нам се показати заједно са садашњим. Према томе, ми можемо казати да један сталан ред слика сам по себи још нам не може дати идеју о трајању времена; за то је нужно да буде и веза између прошлости и садашњости; а за могућност те везе ми морамо претпоставити, да свест влада оним јединством, које приморава неке Философе да признају да у нама постоји особити субјект, који се зове душа. Ма каква било идеја просторности времена може се добити само спајањем у једном акту мисли прошлиг и садашњих душевни стања.

А шта је то садашњост, која се јавља као згодна полазна, тачка за упоређење разних момената времена; Изгледа да је то један кратак миг, права математичка тачка. Пробајмо да управимо нашу пажњу на садашњост. — Где је онај. Она је утекла од нас пре него што смо успели дотаћи се ње. «Те таотаенћ об је рате езђ деј Још де то». (Тренутак у коме говорим већ је далеко од мене). Но то није истина. Садашњост није са свим магновење, она има своје одређено трајање (простор времена. Мишљење, да је садашњост као нека тачка, узето је из математичког појма о времену као о нечем нераздељивом; а у ствари време није нешто са свим нераздељиво, по томе. што један утисак долазећи за другим не слива се са свим с оним претходним, него међу њима увек има мало међувреме. То долази отуда, што наша свест не може одједном схватити два разноврсна утиска, него мора то чинити постепено редом; т ј. приближити се најпре једном утиску, па. другом. Но прелаз од једног утиска до другог свршава се од. једанпут и изненада; међу њима једва се опажа, као неко мало међувреме, у коме се јасност једног утиска понижава, а другог повишава; у том међувремену ми не обнављамо апсолутно никакве друге представе (слике). С тога, време у нашој свести не може се упоређивати с непрекидном линијом, него боље је упоредити га с прекидима.) А кад је тако, онда није могуће казати да знање садашњости одговара математичкој тачци. Садашњост није ни муња ни оштар нож: она је опсерватнија на којој натодећи се ми с једне стране гледамо у прошлост, а с друге стране у будућност.

#) Читалац не еме заборавити да ми правимо строгу разлику међу математичким апстрактним временом и временом у нашој евести т. ј. пенхолошким. Међу њима таква је разлика, као на пр. међу математичком представом о линији и представљањем линије на артији. Све што: емо казали о дељ љивости времена односи се, равуме се, на пеихолошко време.