Учитељ

94. ТЕЛЕСНИ ДУХОВНИ И МОРАЛНИ РАЗВИТАК ЧОВЕКОВ

несемо развитак органа његових Тиме ћемо изнети уједно јаче још на видик однос између духовног и телесног развитка и свезу између духа п тела.

На првом месту морамо призетити, да се и ту види онај дагани процес напредовања и усавршавања, који видимо п у свима скалама човечијег развијања. Ако се вратимо назад толико генсрација у развитку животињском и зауставимо наше погледе, код оних сићушних организама, који једва чисто заслужују да носе то пме, који, дакле, нису ништа друго, до проста. протоплазма, без структуре и разговетног облика, без икаквих чврстих и јасних делова, п који се зову монере, па их размотрпмо, видећемо да се и код њих налазе докази осећања. Сваки делић њиховога тела осећа очевидно подједнако добро. Нама смртнима, који нисмо тако посвећени у те дубоке тајне биолошке и психолошке, изгледа чудновато, на први мах, и не могуће је чисто замислити да је кадар пкакав осећај додпра концентровати се у оним, назови ножпцама, које се одвајају као трепље

од њиховог тела. Па шипак он се находи. Кад се какви ситни органски делићи вир, каква микроскопски сптна биљчица или инфузорија, случајно дотакне монерина тела, то ће се окачити о њезину љигаву површину. ту "ће је заголицати п постаћи ЖИвљЉИ стицај лепљиве материје, која ће мало по мало тај органски делак, што је за малу монеру згодна храпа, са свим - умотати, или ће посебним помпцањем посебних беланчевинастих честица, _храна унутра увући и ту се сваршти усисана простом дифузијом“)

Код монера разликујемо две врсте осећања: фемиско п метаничко.

Основни пра узрок свега осећања је у хемиској сродности материја. (ва животна радња почива основно ла кружењу материја, јер она потребује за свој покрет п извршење само онакве материје које су хемисви сродне т. ј. такве, које би биле најнаклоњеније да ступе у свезу са материјама, које су већ у телу. Да нема овога осећања, да ли бн могло бити надражаја и покрета, који би помоћу материја распростро ово кру-

– жење по целом телу2 Овоме најпесавршенијем, хемиском чулу, код монера, одговара наше чуло укуса, које нас пзвештава о хемиском саставу нашег тела.

Али хемиско осећање није кадро само да задовољи потребу монерама, и др. сличним организмима пружи довољно хране, јер пм се врло мали део пружа у оном облику, који би могао да дпректно дејствује на хемиско чуло, већ има пи таквих предмета који су с поља опкољени хемиски несродним материјама, а унутра пмају сродне. Тако је постало меганичко чуло, које одговара нашем чулу такнућа, пли пипања. И допста већ се код монера разликују јасни знаци пипања.

Поред директних надражаја хемиски сродних материја : на организам, дејетвује и топлота (п спољна и унутарња) на кружење материје Истина, сувишна топлота дејствује убитачно јер сувише дражи организме, с тога

_ они обично траже да се находе у такој топлоти у каквој се оне могу кре-

#) Хекел. Ист. постања — стр. 156.