Учитељ

д

ТЕЛЕСНИ ДУХОВНИ И МОРАЛНИ РАЗВИТАК ЧОВЕКОВ 85

татп. Очевидно, ово се је осећање топлоте у даљој борби за опстанак развило, премда није нознато да се оно п код најнижих организама налази.

Из ових најнижих почетака осећања или чулне радње развијала су се код виших животиња осећања у двојаком правцу. Најпре су обравовата поједина од она8, која се местимице приближују садашњем осећању | чудном, па су се после пз њих развила осећања мириса, слуха и вида,

Органи за осећање — нерви — развијали су се код животиња у двојаком правцу. Најнесавршенији облик нервног система наодимо код црва и мекушаца у овим прстеновима. Исти се састоји из чворова који _ су састављени један пепод другог и опкољавају прстенасти зглавак, а у свези су помоћу дугих конаца са другим нервним чворовима. Код зглав= кара, придаје се врстенастом зглавку код кога је један део као мождана ганглија означен, једна веза која лежи на трбушној страни са обе стране разгранатог нервног чвора.

Добро развијен нервни спстем тек се налази у кичмењака а нарочито код сисара. | - –

Ми ћемо само овде говорити о онпм двама системпма, који су међу собом тесно спојени а утичу непрестано један на други. То су тако звани заталиски и централни систем, —

Ганглпски систем служи унутарњим Функцијама нашег тела: као крвотоку, варењу, лучењу и т. д. Његове радње су по правилу невољне, у колико то не спречавају спољашњи „тицаји кас: оскудица хране, и утицаји других епстема. Ганглиски систем нема означеног средишта него

_ произилази из различитих сплетова, који су по телу раздељени и по странама везани везицама. Други је централни нервни систем, кога Јегер врло · згодно упоређује са апаратом за управљање државом. У грађи његовој све су поједине везе извесног средишта, потчињене опет Аругим вишим 'оредиштима, а ови другим, док сви најзад, скупа, не подлегну једном најглавнијем центру у једној означеној тачш мозга Централни нервни систем је орган оне способпости тела, која се код људи због њиховог вишег развитка п слободне воље назива душа, и коју је старија наука. припи'сивала неком самосталном бићу.

Овако осећање завпен од централног нервног система, који у свези томоћу конаца са свима ћелијама у телу, с изузетком непром, делова као: костију, ћелија у коси пт. д. -

Никакав утисак не може доћи до свести без посредовања нерава. „Да се при овоме извесне промене дешавају, доказапо је најбоље открићем видног црвенила, које се образује у мраку на крају очњег живца, ади које се са упадањем светлости промени и то све разноврсније што је разпобојнија светлост. Понајбрже се ово видно црвенило растроји белом светлошћу. Променом овог видног црвенила изгуби очни живац своју осет"Ђивост спрам светлости, која се повраћа затварањем очних капака, а том се приликом п појачава моћ виђења, а баш доказано је да су извесне почивке нужне за дуготрајно примање светлосних утпсака.