Учитељ

а ЕМ На а тв и МИ ишаЦИЕ НА ИЕ ИВЕ

36 : ТЕЛЕСНИ ДУХОВНИ МОРАЛНИ И РАЗВИТАК ЧОВЕКОВ

Духовни развитак.

; Као орган духовне радње, казали смо да је централни нервни систем. С тога да га паближе упознамо. Основи оба система у главном пе разликују се. Најпростија је нерва свеза тек код молуска. Ту се цео систем састоји из 3 ћелије, које су везане концима, који леже један под другим и то овим редом : осећајна Ћелија, — сензитивни нерв, чворновата плу. чанљлиска Ћелија — мишићни нерв и радна или малиићна ћелија. Код свију других животиња које имају перве, увек су више мање _ осећајне ћелије у свези са ганглиским п увек им је потчињена. по једна _ група радних ћелија. - Нервни су кончићи при том дрвасто разгранати. Један такав нергни енлет пли свеза зове се рефлексни механизам, а његов рад рефлекторни тј. такав рад који се врши без воље, Сваки утисак пз осећајне ћелије бива отпраћен обично у чворновату или ганглиску ћелију, одатле посред“ ством живца надражи радну ћелију. Ганглиска Ћелија обележава се као рефлекторви центар, ну њој се јавља тренутно стање које дејствује или | потпомажући или спречавајући. Докле се код нижих животиња, које имају - нерве, цео первни систем састоји само из једног једитог, рефлекторног,. механизма, дотле код виших животиња налазимо више таквих механизама везаних међу собом, Рефлекторни су центри везани поглавито, међу собом, концима нервним, а пи уметнутим ганглиским ћелијама. У ганглиском нервном епетему су центри ових састављених механизама, равнострано један са другим поређани. У централном нервном систему су, на против, подвргнути рефлекторни центри једном вишем центру 7. ј. једној једитој ћелији, "пали друга ћелија с којима су поједиви механизми нервним концима везани, ну којима се састају утисци скупних осећајних ћелија тих тако везаних. механизама. Ако назовемо једну таку групу механизама са. назпостављеним. центром: нервни механизам Ш реда, то ћемо нашћи подређујући таким. "начином више сплетова пли веза П реда под општим центром механизама. ИТ реда; потом реда пи тд. < : ј Казали смо торе, да код простих нервних механизама сваки осећајни: __ надражај има готово увек као последицу моторни надражај. То је псто у суштини и код сложених механизама нижих редова (нпр код неразви_ јених система нижих п гангаијских система виших животиња) само што је ток овде далеко нростији и дејство се простире и равдељује на већу област. Али са свим друкчије стојп код нервних механизама виших и најВИНИХ редова. Овде је свака осећајна ћелија само потчињена крајна алка једног врло разгранатог ланца, коме уз њу придолави безброј једнаких. Салака. Исто тако стоје у свези са највиштм центром једног тако компли“ кованог механизма и безброј ћелија за покрет, Сваки осећај који изазива - покрет пролази овуда само по допусту многих средишта, јер ту долазе. у нето време п други јачи пили слабији често пута супротни осећаји. Време: између осећаја п покрета тако је тренутно да често пута не може свакад.