Учитељ

МИСЛИО ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА 4

После овога закона издан је прво привремени а доцније и стални наставни програм за основне школе. Како је овим законом стављено у задатак основној школи да спрема ученике и за школовање у средњим школама, то је и овај нови наставни програм морао бита израђен тако, да основна школа може непунити и тај свој задатак, те је у наставни програм ушло много 1ито шта, што није ни од какве потребе ни користи за практичан живот обичнога човека грађанина, а није ушло оно што је баш потребно и корисно за свакога човека.

Чим је овај наставни програм ступио у живот одмах се појавила критика и од стране учитеља и од стране школских надзорника, да програм није израђен како би требало да суде према нашим приликама и потребама, а нарочито се наглашавала ошширност његова, и за то је требало пуних седам тодина, док се то ин на надлежном месту признало и показало воље да се стање поправи, те је израђен нов наставни програм за нижу основну школу. Ну и за овај наставни програм може се рећи, да није ништа друго, до мало измењено друго издање старога програма, јер стварне измене у новоме програму није било, већ је место једне лекције дошла друга, може бити мало краћа, али ипак непотребна као и она стара. Ну за ово никога не можемо ни кривити, јер стварне измене у овоме програму није ни могло бити, докле год се не би учинила измена у закону о основним школама, јер наставни програм потиче из закона.

Навршује се скоро дванљест година од како је данашњи закон о основним школама ступио у живот, од кога су ондашњи просветни управљачи очекивали велики добитак н напредак за

наше народно образовање, а толико време довољно је: да се:

могу осетити благодети од неке установе, ако их она у истини може дати.

Џа шта видимо данае 2

Прво, што се јако опажа, то је она иста немарност народна према школовању свога подмлатка. каква је била и пре овога закона.

Како да протумачимо ову немарност народну према својој школи 2 Да ли тиме, што наш народ не уме да појми користи од школовања свога подмлаткаг Обично се тако узима и тумачи, ну такво се тумачење не може са свим одобрити, јер „од добра се још бјежало није“ — вели наш Његуш.

Мислити и веровати да је наш народ баш на тако ниском ступњу да не може појмити ни вредност знања и науке, било би погрешно, па чак и неправично, јер да наш народ уме да

појми вредност знања и науке, даје нам најбоље уверење сво- |

,