Учитељ

мисли 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОБРАЗОВАЊА 9

оно што се изучава у нашој народној школи, није све потребно за живот, а од онога што је баш гароду потребно, изучава се врло мало, а то чини, те се оно знање, за које народни подмљадак нема прилике ни потребе да га у животу примењује, брзо заборавља, а не научи се оно што му је за живот по-

требно, те кад ученик из школе изађе, мора тек онда да учи од нешколованих што му за живот треба.

Лепо о томе пише Пољак Којетин Остоја-Ходиљски у своме: „Прегледу школа у словенским земљама“. Говорећи како је на-

става по словенским земљама рђаво примењена на природу и

потребу младежи, вели: „Ђаци много времена губе у школи око изучавања мало корисних ствари за практичан живот, док би они ово време могли употребити на изучавање много кориснијих ствари, а то чини те често најбољи ђаци постају најнесповобнији људи у практичноме животу.')

Поеле свега овога може се рећи, да у томе лежи прави узрок народној немарности према школовању свога подмлатка. Не дакле толико, што наш народ не може да увиди користи од школе, већ што од оваквог школовања, како се данас школује наш народни подмладак у народној школи, не може ни бити Бог зна какве користи. ИМ оно мало користи коју народ

има од оваквог школовања. то је тако мала и незнатна корист, |

да се готово губи, према ономе што народ на школу даје. Како иначе да протумачимо неоспорни Факл, да код нас има места у којима постоје школе од 20—80 година, па и више, кроз коју ву прошли хиљадама ученика, па ипак је у тим местима редак добро писмен човек, а камо ли да се та места у коме другом погледу одликују од других места, у којима никад није ни било школе Како да протумачимо загонетку, да се сеоски младићи, и школовани и нешколовани ни

у чему не разликују кад постану људи 2 ~

Може некоме родољубље и недозволити да у ово верује, те ћемо у потврду овога Факта поменути и неколико примера.

Нити је ово први пут да се ова истина изнови, нити би био први пут да се она пориче или да се у њу сумња. Рт. Никола Петровић, негдашњи рееренат за основну наставу у министарству просвете, рекао је у једној прилици у службеном органу министарства: „До сада су милијуни троштени на основну школу, а слабо је ко од ње видео непосредне користи“.“)

Професор Влад. ПИ у својој књизи: „Школовање у Јрбији у његови резултати“, вели: „Настава у основним шко-

1) Види: Проев. Гласник. Год. 1880. етр. 140.

8) Види: Проев. Гласник. Год. 11. стр. 513.