Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД " #13 ове 22 године за 39.05%, или за 1'80%, годишње. Највећи је прираштај био у подринском, пожаревачком, смедеревском и шабачком округу.

Али за исто време увећао се и број становника Србије. И кад се васејани простор упореди са становништвом, онда се види да је на 1.000 становника долазило земље под усевима 325:04 хектара 1867., а 32979 хект. 1889, год. Дакле прираштај обрађене земље био је релативно, у поређењу са намножењем становништва, нешто мало већи. И у овом погледу најбоље стоје окрузи поред Дунава и Саве и у Шумадији.

7.) Цене пољским производима од 1866. до 1890. год. Упоређене су цене најважнијих врста жита, брашна, пасуља и кромпира у периоду од 25 година. Резултат је тога поређења, да су цене жита сада само незнатно веће од цена пре 25 година. Пасуљу и кромпиру пак цена је сад и мања од пређашње. Пасуљ се троши више но што се производи, тако, да се потреба мора подмлривати увозом овог варива; а кромпира, који се данас у Србији много више троши но пре, данас се мање сади него у 1867. години. Лепе илустрације напретка, !

Цена шшеничног брашна и цена хлеба односе се у размери 1:1.14, из чега се види да је цена хлебу знатно већа, но што би требало сразмерно према цени пшеничног брашна.

8.) Теглећа стока. Стоке је свега било 581.838 грла, дакле на сваку стотину домаћина, који су обрађене земље имали, долазило је просечно по 226 грла теглеће стоке. Појединих врста стоке било је: 97.828 коња и кобила, 325.338 волова и бикова и 158.667 крава. Из овога се види да на коње долази са ', а 3 су волови и краве.

И приликом пописа обрађене земље у 1867. години питани су домаћини и о броју своје теглеће стоке. Кад се тај попис упореди са данашњим, и то само за округе у старим границама, види се да је број теглеће стоке, а у периоду од 22 (1867—1889) године, порастао за 8:57 (ва 27.950 грла), дакле за 0.89%, годишње.

9.) Спољашња трговина с пољским производима. Кад се прегледа целокупна наша спољашња трговина, онда се види да јеу деценијуму од 1881—1890 године просечни годишњи извоз износио 39.895.198, а увов — 42,900.736 дин. Овако пасивна била је наша спољашња трговина од 1881. па све до 1887. године закључно ; само у последњим трима годинама (1888, 1889, 1890) извоз је био већи од увоза, ба

УЧИТЕЉ 8