Учитељ

Бе

114 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

За време од поменутих [0 година (1881—1890) Србија је платила 428,007.857 дин, за производе увезене из других држава, а примила је за своје производе само 398,951.988 дин., дакле 29,055.374 динара мање.

Пшенице и ражи извезено је 50 пута више но што је увезено. Пшенице се извози највише у Аустро-Угарску, а нешто у Турскуи Румунију. Покрај великог извоза пшепице, брашна се увози, и то готово искључиво из Аустро-Угарске, 4 пута више но што се извози; просечна цена једног товара брашна износила је код извоза 22.44, а код увоза — 28.47 дин.

Кукуруза се извози сразмерно врло мало — један доказ више, да је Србија у првом реду сточарска земља. Извози се поглавито у Аустро-Угарску ; извоз је био 10 пута већи од увоза.

Код јечма и овса, за поменутих 10 година. извоз је био 6 пута већи од увоза.

Код пасуља је обратан однос. За посматраних 10 година увезено је пасуља готово два пут више, но што је извезено.

Кад уједно сведемо податке о извозу и увозу поглавитих пољских производа, онда налазимо да је у посматраном периоду укупни просечни годишњи извоз био већи од увоза за 503.232 товара, у вредности 6,128.427 дин.

10. Упоредни преглед. Од европских држава, земље под кукурузом има релативно највише у Србији, пшенице се сеје релативно највише у Италији и Француској, ражи највише у Русији и Нидерландској, јечма и овса највиже у Аустро-Угарској и Русији,

У Србији је на 1.000 становника долазило површине, засејане са поменутих пет усева, 299.1 хектара. Пет европских држава имају земље под овим усевима релативно више но Србија. Те су државе: Румунија, Русија, Аустро-Угарска, Француска и Данска. Неке од ових држава, н. пр. Француска, и индустријски су куд и камо одмакле од Србије. |

Житарска је трговина била активна, т. ј. извоз је био већи од увоза, поред Србије у Русији, Аустро-Угарској, Турској, Бугарској и Румунији; у осталим европским државама житарска је трговина била пасивна. А кад Европу у целини узмемо, налазимо да је 1888. године увоз жита у Европу био већи од извоза за 1.154 милиона дин, За толико је увезено у Европу жита и брашна из осталих делова

света, понајвише из Америке. ж

Поред података, од којих смо најкрупније изнели, у књизи је 10 лепо израђених картограма, у којима су очигледно престављени