Учитељ

148 ШКОЛСКЕ КАЗНЕ

Овакве опомене више у шали, а опет озбиљне, често утичу више и боље, него кад учитељ за то стане грдити и резилити ђака, или га казни стајањем и др. Или н пр.

Прегледајући прописе видим да је (. аљкаво и ружно писао, а Т. испрљао пропис. Ја раздадох прописе свима, а ова два оставих последња.

—__ Сви сте лепо написали, али су „најлешше«“ написали бије Гледајте како је С. лепо написао! А погледајте како је чист Т. пропис, рекох и показах ова два. прописа.

Ђаци се насмејаше. а (. и Т. покуњише носове. Казна је била. довољна за овај мах.

Или н пр. овако:

Ј. је ђак прилењ. Час је читања и сва деца пазе у читанке, а Ј. гледа у књигу онако лено, тек као од беде, баца поглед горе, доле — лута погледом свуда, само не пази. Опоменух га једном. Он поче пазити, али мало после опет као ипре. Рекох му да чита даље, он једва нађе одакле треба продужити. И мало после тога видим да опет не гледа у књигу.

Шта да му радим% помислих. Стајање у месту и ван клупе, што се обично практикује, слабо ће утицати. Треба нешто да јаче утиче, а опет да није опоро и сурово за оваку кривицу, И у тај мах смислих ово:

Кад опет не знаде да настави читање, рекох му:

— Ама, тебе мрзи да пазиш. Кад те мрзи да учиш, заклонпи књигу и остави је; да се не мучим бадава.

Он не вероваше, и ја понових још једном озбиљно, да књигу остави. Он учини тако.

Е

— Сад седи, рекох му. — Можеш се и играти, ако хоћеш. А,

баш ако хоћеш, можеш ићи у двориште те се играј. Кад те мрзи да радиш, ето одмарај се, а ми ћемо овако да се мучимо и учимо.

То рекох и продужих даље рад с другим ђацима. Чинио сам.

се да на Ј. и не обраћам пажњу, али сам ипак пазио шта ради.

Ј. седи, погледа у ђаке око себе, а окрене се крадом и погледа оне иза себе. Свуд је видео тишину и рад, А он7 — Морао је мислити и сравњивати свој нерад с радом других. Погледи му нису сад били онако лени и тупи као пре.

Неки ђаци почеше бацати погледе на Ј., да виде како се одмара; али је мој поглед прелетао преко школе и приморавао сваког да гледа свој посао. Једном „не могаде срцу да одоли“, него мало мало па погледа у Ј.