Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 159

»

„о учитељима и учитељицама основних школа“. Вреди да из овог реферата, штампаног у 7 и 8 свесци журнала „Рускал Школа“, изложио неке податке о руским учитељима.

У сеоским школама било је 1880. наставника, сем вероучитеља, 94389 личности (19.511! мушких и 4.878 женскиња). Од тог се доба број школа и учитеља увеличао, тако, да сада у Русији (урачунав ту и Кавказ и Сибир) има учитеља и учитљица до 60.000 личности. По подацима из 1880 годипе, већина у учитељству били су по сталежу из реда сељака и црквених служитеља. Састав учитељица у неколико је друкчији: деце свештеника и црквених служитеља има, 409, а само 7%, сељачке деце. Преовлађује старост од 20—25 година. Што се тиче образовања, учитељи су на вишем ступњу, нарочито сада, када их већ има и из учитељских школа. А и међ учитељицама се увеличао број оних што су добиле потпуно гимназијско образовање.

„Немогуће је — вели референат — да у то неколико десетина хиљада личности не угледамо једну огромну друштвену снагу, која се код нас тек развија и намножава. Да би појмили важност ове силе. неопходно је потребно да обратимо пажњу: прво, да је то сила културна; друго, да она дејствује непосредно на народ; треће да она служи најпречим потребама народа; и четврто, да је израсла прпродно на земљишту стварних сеоских потреба.“ Говорећи даље о важности учитеља у сувременом селу, реФеренат долази до закључка да садашњи учитељ није, као пре 20—930 година, ограничени школски учитељ, већ да је постао народни учитељ.

Међ данашњим учитељем и месним становништвом постоје тесне везе. Народ за све долази код учитеља: њему поверавају тајне домаћег живота, све радости и жалости; од њега траже савета и утехе. Код учитеља иду да им он напише писмо, или какву молбу или жалбу, у опште све за шта им се потреба укаже, осећајући инстинктивно да учитељ неће преварити.

„Овакав положај учитеља -— примећује ретеренат — треба непрестано имати на уму, нарочито кад се јављају предлози о „јевтином«“ распростирању писмености у народ. Творци ових предлога обично губе из вида, да се радња учитељева ни близу не исцрпљује поучавањем писмености. Живот му ставља много шире задатке, од којих уклонити се немогуће је.“ Поновно учење бивших ученика, недељне школе, народне читаонице и књижнице и сличне установе, које ничу у разним крајевима Русије, неопходно зависе од уметности и предузимљивости дотичног сеоског учитеља. И тако јевтине школе с јевтиним учитељима, као што се предлаже за села, одузеле