Учитељ

аса

ПИ

160 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

би народу једину културну силу, уништиле би и последњи извор светлости,

Да видимо прилике, у којима живи и ради руски учитељ.

Потпуна материјална оскудица у најбољем добу живота, рана смрт у младости или тешка немаштина у старости, немогућност одахнути мало у разговору с образованим људима, немање књига које би тај разговор замениле — то су, ето, они мучни услови, у којима живе, раде и пре времена одилазе на онај свет људи, што масу народа изводе на светлост.

Према подацима за 1880 годину, средња учитељска плата износи за годину 190 рубаља (560 динара); негде је већа, а негде и мања плата (у једном крају 88 руб. или 284 динара). Ове циере и данас у главноме вреде. Па и ту малу плату, с којом једва учитељ самац излази на крај, због чега велики број учитеља нису ожењени, често не добијају уредно — учитељ мора на вересију да живи.

Зграде за школе подижу обично сами сељаци у својој општини, без икаква обзира на хигијенске услове Живот је у тим зградама обично тако мучан, да велики број учитеља умире још за младо доба од јектике, коју народ зове „учитељска болест,“

Учитељ ретко налази ослонца и помоћи код свештеника. У већини случајева, услед свештеникове тежње да заповеда и учитељеве жеље да очува независност своју, међ њима проистичу неспоразуми. Често је узрок песпоразуму жеља попова, да на месту учитеља види ђака богословије, који би узео његову ћерку и коме би после предао своју парохију.

И тако сви услови живота сеоског учитеља као да иду нато, да му тешкој борби ослабе вољу и растроје здравље, да учине да учитељ буде понижен и заборављен. Овако не може остати ствари даље. Неопходно је да се усвоје мере, које ће учитељима осигурати да живе као људи и да могу потпуно извршити оне крупне задатке, које им ставља народни живот. Референат предлаже ове мере:

|.) Земства (скушштине окружне и губернијске) да повећају плату учитељима, а држава да им осигура пенсију, коју сад немају.

2. Да се прошири курс учитељских семинарија, како би будући наставници добили потпуније образовање;

3. Скупови и курсеви, на којима би учитељи измењали своја посматрања и искуства односно наставе школске; ји

4.) Оснивање централних библиотека за учитеље.

Упоредо с овим мерама, које би требало да предузму земства и држава, неопходно је потребно — по мишљењу референта —- да сами учитељи у својој средини што јаче развијају начело самопо-