Учитељ

194 0 РЕВИЗОРОМ У школи

Учитељу 1. раз. примећује ревизор што ђаци, чим се стави питање, вичу: молим, тражећи да одговоре на постављено питање, место да само дигну руку који знају. То није доказ добре дисциплине. Примећује даље што сва деца нису навикнута да кажу своје право име, него казују, па чак и пишу, име које им дају код куће из милости.

Задовољан је успехом и методом. Препоручује, да би се деца упознала с новцем, да им се увек покаже новац о којем се говори. То треба чинити већ и с тога, да се деца не би дала варати, кад имају што да купе. Именује поједине случајеве, где несавесни продавци варају своје мале муштерије, ђаке.

Препоручује да се при спомену имена сваке ствари и животиње покажу слике, нарочито оних предмета и животиња које су ученицима сасвим непознате или се, било по називу било по значењу, теже разликују међу собом.

Читање је добро, правилно, јасно; наглашавање је такође добро.

П. раз. Хвали ревизор једног ученика који ванредно лепо чита. Учитељица га окупи хвалити још више. — Препоручује да се у го вору и при читању, свака погрешка исправља; да се на питања увек одговара потпуном реченицом; да се ученици навикавају да пазе на оно што читају, да би умели лепо, својим речима, испричати одмах оно што су прочитали. Сваки предмет треба да се назива својим именом, а не описно. Сваку погрешку, коју наставник исправи, треба да исправи и ученик, један и други и сви.

11. рез. Не разликују сви ученици начин усменог рачунања од писменог. Помиње једну вишу основну школу, где се усмено рачуна по начину писменог рачунања. Препоручује да се деца добро упознају с монетом, с мерама, и да се дају из рачуна задаци у којима су комбиноване мере и монета.

ТУ. раз. Нејасна питања учитељева из граматике могу се двојако разумети. Набраја та питања. Објашњава како треба питати за који део реченице нарочито да би се могао добро разликовати предмет од подмета и од других делова реченичних који стоје у истом облику у ком је и подмет, или кад је 4 пад. предмет) једнак с првим (подмет). |

Ученици треба да знају добро све железничке пруге, куд која,

на коју страну. води; да умеју казати најкраћи пут од једног места

до другог.

'0 мерама за површину ученици нису добро упознати: пе разликују квадратни километар од квадратног миријаметра. Треба навикавати ђаке на мерење површина, на мерење дворишта, ливада, и ТД.

па

уза