Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 5 905 моралним јединством свих грађана учврстило материјално јединство, добивено стварањем немачке царевине, 1871 год.

Скуп је био потпуно сагласан да тражи пре свега укидање свих ових партикуларистичких школа (протестантских, католичких, мојсијевских) које одвајају ученике у категорије, дајући свакоме од њих различну наставу и васпитање. Школа треба да је неутрална, да не носи на себи конфесионални карактер. Није овде реч о религији него о конфесији, јер немачки учитељи баш траже, да се у школи учи свештена историја, с којом они спајају морално васпитање. Они хоће да моралном васпитању очувају религиозни карактер. Остављајући догмате и катехизме искључиво на цркви, учитељи налазе да је њихов задатак да развијају религиозно и морално осећање, што је апсо-

лутно независно од конфесија, или што је управо заједничко свима конфесијама. -

У другом питању, које интересује учитеље више од првога нитања, немачки учитељи изричу да једино држава има права и дужности да води надзор над школама. Па онда траже и то, да школски надворници буду људи школски, који имају теоријске спреме и практичког искуства, и да се бирају између најбољих учитеља. Свршен је на овом конгресу још један посао: спојила су се два друштва (АПеетете Пешвеће Гећгегуегвативе и Решвећег Пећгегтаа). На спајању ових друштава рађено је олавно, и свакојако је у интересу учитеља и наставе што је то, макар и сад тек, извршено.

„Шта ће бити с донесеним одлукама“ питаше на овом конгресу изасланик грчке владе, један учитељ из Атине. Красни овај Атињанин мислио је да ће резолуције са конгреса бити одмах прихваћене, узакоњене и унесене у практику. — „Ах, то су само жеље!« додаде на то један мало меланхолично.

ж

У исто време кад и у Лајпцигу, држан је у Бечу конгрес за наставу ручног рада (Напа ет екеептегтећ!). Изнесени су прво статистички подаци, из којих се види: које су јевропске државе увеле у школама ручни рад. Ево тих података:

У Француској ручин рад, према закону од 1882 год., постао је обавеза у школама. Уведен је у 90.000 школа, и сваке године спрема се по 1.300 учитеља за ручни рад. Париз сам троши на ручни рад по школама 500.000 дин.

Шведска има 1.000 радионица, подигнутих приватном инцијативом, али којима држава даје субвенцију. Универзитети у Упсали и у Линду увели су ручни рад у своје наставне планове. Аронсон