Учитељ

208 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

знања о нечем што постоји и систематичка прерада и групирање тога знања. Ово друго у теоретичкој педагогији без сумње јеи мо-

гуће, а од тога је већ многом учињено........ Али сасвим је друкчије са другим захтевом, т. ј. са сигурним знањем.“ (Стр. 42). И ту сад писац наводи како у најкрупнијем питању — о циљу васпитања.

— различно мисле поједини педагози (н пр. Русо налази циљ у природности, Базедов у грађанској делателности, Хербарт у развитку моралне воље, Песталоци у хармонијском развитку свију снага и др.) Даље наводи писап, како се педагогија ослања на етику и психологију, па онда пита: али на коју етику и психологију И ту набраја разне етичке и психолошке системе. од којих ни један нису сви. усвојили. -

После још неких разлагања писац вели ово: „Теоретичка педагогија у првом је реду мање више субјективно схваћена теорија о вештини, али никако: објективно осигурана наука. Но она не само да имаде задаћу, него је и способна да постане правом науком. А она ће то постати оног дана, када етика основна питања моралног деловања, а психологија најважније проблеме душевног живота сугласно и коначно реше.“ (Стр. 44).

Кад се проуче оба поменута мишљења, може се, како се нама чини, извести овакав закључак: педагогија је наука, али таква, која се тек на првим ступњима развитка свога налази.

Него има нешто, што су оба поменута писца сметнули с ума. А то је питање: у коју групу наука долази педагогија% Да речемо и о томе две речи.

Вунт у својој „Етици“, одмах у почетку, дели све науке на експликативне (објашњују појавеј и нормативне (казују норме, правила, по којима треба нешто вршити). У ред првих долазе н пр. физика, биологија, психологија и др. Циљ је тим наукама да проуче свет какав јесте, да изложе законе, по којима бивају разни појави; или краће: тим је наукама циљ да дознаду истину, без икаква 06зира на то, да ли ће та истина донети човеку какве користи или не. То и јесу науке у ужем смислу.

Нормативним пак наукама циљ је да кажу, како људи треба, да врше овај или онај посао. Тако н пр. медицинске науке казују како треба људе лечити, правне — какви треба да су односи међу грађанима, државама и т. д. Педагогија казује како треба васпитавати, и с тога педагогија је нормативна наука. Ове науке називају још и „примењене“, јер се оне ослањају на оне истине, до којих су дошле експликативне или „чисте“ науке. Али ови су изрази неподесни, пошто нормативне науке не примењују само, већ и самостално