Учитељ

938 ШТТА МОЖЕ ДА УЧИНИ УЧИТЕЉ

испитивању треба запазити, у чему траже грађани да подмире своју тежњу за образовањем: да ли у опхођењу, у саобраћају, раду; као и којим срествима: да ли читањем пињига, или новина и т. Д.

Прво, што се од учитеља тражи у погледу ширења добрих лектира, то је без сумње оснивање дечјих и народних књижница поред сваке школе. Но и овде може бити опасности за читаоце књига из таквих књижница, ако се у такве народне књижнице буде примала свака књига без разлике. На тај начин може да, се у такве библиотеке увуче развратничка литература, које има на западу врло много, а која се и код нас почела јављати у виду свакојаких болесних романа. Оно, што треба да послужи као мерило при избору дела на народне библиотеке, јесте у првом реду потреба образовања и забаве чланова школске општине. А ту ће потребу учитељ најбоље проучити сопственим проматрањем као човек, који живи у народу. При избору дела, може се учитељ помоћи и статистичким подацима о читању. По тим подацима од 100 књига, које се узимају из народних библиотека на читање, 70—80 су забавног садржаја, 10 су историјске садржине, биографије и путописи, "а 5 ву из природних наука, привреде и технике. Остатак припада мешовитој садржини.') Врло непријатан утисак чини то, што се књиге религиозног садржаја врло мало читају. У самој Енглеокој п Америци, где је свесна религиозност најразвијенија, чита се једва 0:6—0 9", религиозних књига из народних библиотека. Ова чињеница говори противу редигиовних књига, па ипак те књиге не треба да изостану у кругу осталих књига, само треба да су тако написане, како би биле приступачне духу читалаца и како би се више односиле на развој религиозвих осећања и религиозности у опште, него ли на догме вере. У таквим народним библиотекама не треба да буде само књига, које би пружиле корисно знање, не само књига, које би забавном садржи-

т) Сравни Пт. Беует, Уојкађфћофекеп